ПРВОБИТНА ЗАЈЕДНИЦА
Огрнути животињским кожама људи , жене и деца седели су у пећини поред ватре . На пламену су грејали табане пошто су ходали боси , а јесен је већ одавно наступила . Каменим секирама комадали су уловљеног јелена и халапљиво су јели , јер претходно три дана нису имали среће у лову . Пред спавање , жене су деци вадиле вашке из косе , а мушкарци су припремали лукове , копља и секире за сутрашњи лов . Пре него што заспе ови пећински људи имали су обичај да причају приче из прошлости . Ове ноћи ред је био на поглавицу , односно најстаријег припадника племена који је имао близу сто година .
Испричаћу вам , децо , нешто што треба да буде поучно за вас који ћете водити племе сутра – полако је говорио седи и полуслепи поглавица . Ја сам старији од свих вас и једини памтим боља времена . Зато не смете да поновите нашу грешку . Дакле , за разлику од мог нараштаја , не ратујте са другим племенима , него се мирите и сарађујте са комшијама . Немојте слепо веровати ни једном вођи , већ преиспитујте сваку његову одлуку . Уздајте се у рад , а не у отимање плена другима . И , што је најважније , поручите вашим потомцима , када за неколико стотина година поново буду имали телевизију , штампу и изборе , као што смо то имали ми , нека верују најпаметнијима , а не онима који најлепше лажу . У противном , наше племе ће се поново вратити у првобитну заједницу ! – биле су последње речи поглавице пре него што се те вечери угасила ватра у огњишту .
40