ПЕСНИЧКЕ ЗАГОНЕТКЕ ИЗ 16 . И 17 . ВЕКА
Крајем 16 . и током 17 . века у српској уметничкој књижевности формирао се аутентични стил писања поезије у форми песничких загонетки , односно скривалица . Ова форма тајног писања имала је за свој центар Сарајево , а песници су поруке скривали на различите начине : помоћу бројева с гласовном вредношћу ( Гаврило Тројичанин , 1633 .), читањем уназад итд . У збирци епиграма за коју се претпоставља да ју је написао Г . Тројичанин слова су распоређена у линије помоћу којих се формира одговарајућа слика , и тако графичким приказом појачава смисао текста .
ПИСЦИ И ПЕСНИЦИ У ВРЕМЕНУ МАНИРИЗМА Никола Грдинић , у делу „ Формални маниризми “ ( Народна књига , Београд , 2000 .) наводи да су у доба од 16 . до 17 . века маниризма ( од краја 18 . до прве половине 19 . века ) многи српски писци ( А . Андрић , Ј . Пачић , Ј . Суботић , Н . Боројевић ...) писали разне врсте палиндромних загонетки , најчешће оне засноване на растављању речи на делове ( војвода – вода / јов и сл .).
ГАВРИЛО ТРОЈИЧАНИН ВРХОБРЕЗНИЧКИ ЛЕТОПИС КЊИГА СТАРОСТАВНА ( 1650 .)
43
Уређује :