НА ПОГРЕШНОМ ПУТУ
Скоро на пола пута за високо друштво зауставила ме финансијска полиција . Било их је петоро у беспрекорно чистој униформи боје старог злата . Са дубоким наклоном , у знак поздрава ми је један од њих са старешинским ознакама на широким раменима и скоро молећивим гласом затражио да му отворим пртљажник и новчаник . Без полемичког коменара што тражи да му отворим и новчаник , јер ми пре њега то никада нико није тражио , мирно сам поступио по његовом захтеву .
После дугог претурања по пртљажнику и новчанику позлаћени момак спустио је поклопац на пртљажник и вратио ми новчаник уз шеретски коментар да идем погрешним путем и да треба да се вратим назад . Видно узбуђен питао сам га да ли је ово пут за високо друштво .
„ Јесте “, одговори ми љубазно момак , „ али према ономе што сам видео у Вашем новчанику , за Вас је МАКАДАМ , а не пут за високо друштво “.
„ Значи ли то да не могу да наставим пут за високо друштво ?“, било је моје следеће питање .
„ Можете , како да не , али пре тога морате значајно да поправите Ваше финансијско стање у новчанику и да добро пазите да Вас не ухвате док то будете радили “, заврши своју причу позлаћени момак , показујући ми руком правац иза мојих леђа .
Послушно сам се окренуо и понизно кренуо назад у своје сталешко друштво .
15