А мој деда преш ’ о на завијање дувана , због скупоће . Не смем га више ни питати колико је шта платио , одмах арлаукне . Дерња се сваког боговетног јутра при повратку из самоуслуге : „ Аууу ! Изем ти пензију ! Не мо ’ ш ни папир купити за брисање „ старке ―! Мораћу и ја скокнути на демонстрације да мало таласам заставама и звиждим у пиждраљку !―
Какаву сад „ пиждраљку ―!? Јес ’ да сам ја увек им ’ о једва двојчицу из српског , ал ’ та ми „ пиждраљка ― баш не иде под капу ! Такав је мој дека „ револуционар ―! Одувек је тај пазио на сликовито изражавање ! А кад у школи глумимо „ Црвенкапу ―, позовемо драгог дедицу само за кључну сцену целе представе . То је онај чувени наступ вука пре него што разјапи чељусти да прогута баку . Ја му иза завесе као шаптач само добацим : „ Деееко , кад си задњи пут био на годишњем , преко синдикааата ?!― Деда одмах из прве заурла боље од сваког курјака : „ Аууу ! Дааавно !‖ Ту следи громогласан аплауз публике , састављене само од ђачких родитеља .
Тол ’ ко о таласању . И звецкању гладне радничке к ( л ) асе . Па ти види , брале мој !
Још одзвања у ушима дивна , деценијска парола :„ Фабрике радницима !― Додајемо : „ Нерадницима фотеља .― Извол ’ те ( га )!
Народу не треба дијета . Од дебеле кризе гарантовано добро измршави .
Одлазим ревносно на Завод за запошљавање . Заводи ме једна млада службеница – дивним очима .
Изгледа да ћемо поново у финансијску бајку какву нема нико у Европи . Главни јунак биће – Супер-инфлација .