Мајка ил ’ маћеха , нама је свеједно , Ако нам ниједна не може помоћи . Једе децу своју , а изгледа чедно , Крв дуго испија , јача страха моћи . Акрепи се множе – бедне гуликоже !?
( Ев ) ропска смо ждребад чврсто зауздана ,
Вучемо таљиге од прага до прага . Радничка нам рука , без посла , везана , Отишла за хлебом млада радна снага По беломе свету лажних обећања . Аждаје се множе – зашто , боже , боже !?
У сновима нашим – палата од новца ! Сунце среће рају еврићима греје Као да постаде клонирана овца ! О , како дволично Мајчица се смеје ! Ратове нам шаље , невидљивог ловца : '' Опа , опа , моја – цела је Европа ''!
Треснула нас маљем Маћеха у главу , Разбуцала сламу балканског страшила ... Обећава мудро – посмртну нам славу , Пропиње се , рже та бесна кобила , Али и њу чека вечна црна – ропа !