БРАНКА ВОЈИНОВИЋ ЈЕГДИЋ
ПОГРЕШНА ИНВЕСТИЦИЈА
Останем ја без посла као и армија осталих . Пробам да нађем посао , али не де . Са својих педесетак и кусур година нико неће ни да чује за мене , њима нису потребни матори , истрошени радници . Сви траже млађе , још увијек наивне а ми старији , одавно разочарани браћемо бостан прије љета . Наљутим се ја и за двадесет четири лична доходка направи шталу , купим краву , двоје прасди и неколико младих кокица да ми одмах почну носити јаја . Посадим ја и поврће а воћа сам имао нешто мало у башти . Запнем ја и радим од јутра до мрака . Уз мјесечно примање са Бироа рада могу купити брашна , таман да преживим овај потоп . Моја окућица ми изгледа као барка . Жена пази неку старицу па то што заради дамо држави да и она преживи . И ја бих пазио старца али ме нико неће да прими , немам одговарајући профил .
Узмем једну ливаду за мале паре и покосим , али стрпах сијено некако близу улице . А сунце уждило па земља гори . Једне ноћи пита ме жена : - Побогу човјече , шта то радиш ? - Ништа , ништа само ти спавај . - Како ништа ? Прошла су три сата . Гдје си ишао ? - Пробудим се и чујем неке гласове . Провирим кроз прозор , кад видим неки се момци враћају из провода . Помислих : Шта ако пуше па баце опушак ? Морао сам да обиђем сијено , јер би на овом огњу одмах плануло . - О чему ти мислиш ноћу – чуди се жена . - Ја то радим сваку ноћ , за сваки случај – промрмљах у браду . - Е , ово први пут чујем у животу – рече она вртећи главом . Знао сам да у себи мисли како сам се разишао с памети што гледано њеним очима и није далеко од истине .
Ближио се и крај љета . Полако сам могао да одахнем јер су ноћи бивале дуже и свјежије иако су дани још увијек врелином пржили . Узмем неки кукуруз да самељем за свиње . Прикључим га на струју код штале а утикач некако лабав па неће да се покрене . Обрни - окрени , отуд - одвуд , неће па неће . Мало га љутито дрмнух и он проради . Мељем ја и кад стигох на половину ријешим да се одморим . Одем у кућу и попијем кафу . Кад се вратих он поново неће .