19 | Page 60

Затешен пвпм изненаднпм ситуацијпм бацам се са кауша свјестан да ћу кад дпђем себи пд страха , и кад малп бпље размислим , кајати се вјешнп збпг тпг свпг кукавишлука щтп не “ запјевах ” заједнп са опм . Ппдвлашим се ппд кауш и зашепљам ущи и пши рукама и нпгама , дрхтим . Не знам да ли је тп пд оених крикпва кпји ми парају ущи , или пд оене изненадне агресије на мпј јадни , пплураспаднути кауш , или , мпжда , пд страха да ми се щта лијепп са опм не би десилп ...
Склупшан исппд кревета размищљам и гпвприм сам себи : -Боже , је ли ово сан или јава ? Каква су ово дошла махнита времена па људи прекп медија дају пвакве изјаве и јпщ се , крпз назпви пјесму , хвале свпјпм пригиналнпщћу ... Ма да се пвп мени не пришиоава ...? Да не халуцинирам пд пне пиве щтп је млатнух прије пп ’ сата ... Такп ми и треба кад немам пара за Хајнекен нп кпнзумирам ” јелена ” пд кпг ми се жабе легу у стпмаку и жабпкрешина плута исппд кпсе кпја ме ппшела напущтати ... Ма щта се ја замлаћујем и секирам ...? Збпг шега ...? Сад ћу да се прикрадем телевизији и брзп пппут муое заврнем тпн , вратим се на каушину и пптражим лијепу Хелену ” жену кпје има ” и дивим се оенпм растезаоу и кревељеоу дпк сам јпщ млад и јпщ мпгу …, јер пна није стварна , пна је неппстпјећа , пна је самп плпд мпје бплесне мащте . Убрзп би мпгла да нестане јер је самп мпја халуцинација , мпја бплесна фантазија . Немпгуће је да таквп саврщенствп ппстпји : такав склад извајанпг тијела и гласа кпји раздире кпсмпс . Извлашим се пплакп исппд каушине , щуљајући се притищћем пуљку ” Муте ” на даљинскпм , птварам пши и гле Хелене нема на каушини , вратила се на мали екран , мпта кукпвима , млати дугим нпгама и нијемп зијева кап да хпће нещтп паметнп да каже , муши се јадница јер никакп да нещтп паметнп прплиста исппд оене бујне , плаве кпсе , а ја будала “ мутирап ” тп натприрпднп интелигентнп биће шија је интелигенција зеру маоа пд брпја оених щтикли .
МАТПРИ РПКЕРИ И ПСТАРЈЕЛИ НАРПДОАЦИ
Сједам на кауш , враћам се у живпт , “ упзбиљујем ” свпју бплеснп-саркастишну психу и гпвприм на тренутке у себи , а на тренутке гунђам себи у браду : -Е , да је ово само ружан сан , брзо би прошао . Но , ово је наша жалосна , стращна стварнпст кпја не мпже жалпснија ни стращнија бити .