О ДОМЕТУ ПРОСЈЕЧНОСТИ *
Нема ништа боље од бити просјечан пјесник . Увијек имаш свијетлу перспективу : наиме , једног дана можеш постати добар , можда чак одличан пјесник ! Нитко и не очекује да твоји сљедећи стихови буду мајсторија – што има благодатне учинке : ниси под непрестаним стресом увијек новог потврђивања , издавачи не чекају на твоје рукописе , нема рокова , нема ситних слова у ауторским уговорима , нема маркетиншких трикова , мукотрпних новинарских конференција , лакомих ТВ-камера , досадних обожаватељица ... слободан , као пјесничка птица ! До бесвјести препуштен музама – као малена скривена перлинка . Ништа ти не ремети кораке по гребенима градова и доловима планина , прочишћено гледа твоја зјеница продорна , растерећен свих бремена , критерији су већ одавно напустили твоје крајеве или можда отишла на одмор , свеједно , а ни твој матерњи језик не разликује више себе од пјесничког говора , на њему јашеш као перце на цунамију лахора , вољно средство чула и осјећаја , твојих и свих других , возиш слалом међу антологијама и митовима , за шешир имаш задјенуте легенде и бајке , глас ће ти сваки час узнесен пропјевати , заправо , литургије ти никада нису престале дрхтати у гласницама , кроз њих имаш израван доступ до увида пјесничких мајстора , покојних , живих , будућих , није битно , јер ти си ионако њихово чвориште , брат по души , сестра у срцу , суборац по крви , с њима плетеш благогласну плетеницу од праизвора до крова свемира , прочишћена је као изворска вода или кристализирани вакум , далеко од просуђивања и успоређивања , јер наиме ништа није слично брзом галопирању кроз свјетове , ове и измишљене , ништа није одмакнуто од мноштва сродности ин ништа није слађе од умора , који наступи након самозахватања из особне црне рупе . Да , човјека може далеко одвести његова ничим ометана просјечност , пјесника можда и много даље . Тко би знао .
* Пријевод са словенског Јоже Кос Сине и Жељко Перовић