ДА СЕ УПОЗНАМО ...
ШИПАК : Да ли је сатира на умирању или је одавно сахрањена , због чега ?
ТЛ : Сатира није на умирању , нити ће икада бити , само је склоњена са полица , похрањена у срца и умове оних који је пишу , воле , разумеју . Сатира боли и боде и зато је неподобна - онима на које се односи , онима који треба да стану иза ње ( а да то нису сами писци ), сувише је врућа , баш као врућ кромпир , да би се дуго задржала на једном месту ( папиру , штампи , издавачкој кући ...). Није мало оних који се сатиром баве , који сатури пишу , мало је оних који је читају . Мало је потпоре , подршке , али књига , збирки , зборника има много и биће их све више .
БВЈ : Наша сатира је у полу-коми . С времена на вријеме се пробуди , опстаје уз терапију а често јој дају вјештачко дисање . Последица њене болести је то што су је годинама запостављали па је тако на вјетрометини неразума постала болесник .
ШИПАК : Када и коме показујете шипак ?
БВЈ : Показивати шипак није дамски али ја се заборавим чим упалим ТВ пријемник и зачујем о смањењу плате , повећању цијена , новим мјерама владе , старим идејама , скупштинским забавама ,... Списак је сувише дугачак па ми се прсти укочили .
ТЛ : Прави шипак не показујем никоме , јер то не би било лепо са моје стране . Али , онај замишљени , онај исцртан речима , афоризмима и причама , тај створени и осенчени , показујем стално , свима и свакоме . Тај је много јачи , убојитији , већи и сликовитији , речитији . Управљен је против оних који бацају смеће на улици , против оних који не заливају своје баште , не одржавају балконе , против оних који се недолично понашају ( при томe не мислим само на псовке и ружне речи , већ и на начин на који се носе , гестикулирају , шта и како говоре ), против оних који нам кроје судбину , воде кроз градске и политичке воде , против свих ( домаћих и страних ) који не воле моју земљу ...