ДРАГИ МОЈИ ЛОПОВИ
„ Драги моји лопови , Надам се да сте се снашли у овом кршу у којем тренутно живим и нашли све што вас занима . Пре него што одете , замолио бих вас да не уништавате даље мој дом , иако у њему и нема бог зна шта за уништити . Као што и сами видите , много намештаја немам , а и оно што имам , поломљено је . Иако ништа није на свом месту , научио сам да се сналазим у овом хаосу , што и вама топло препоручујем . Уколико , пак , не можете да нађете ништа вредно у кући – то је стога што ничег вредног више нема . Рачунајући и вашу , ово је седамнаеста провала у мој дом и право да вам кажем , већ ми је свега преко главе . Однешено је све вредно што сам имао , а ви добро знате шта у то спада : музички стуб и телевизор , новац , нешто мајчиног накита , чак и бојлер и машина за веш ... Данас сам принуђен да спавам на поду , јер је и кревет однешен , заједно са плакарима , а једино што сам у међувремену успео јесте да се запослим у ресторану где радим за храну и рачуне . Можете се слободно послужити са оно мало ствари што ми је преостало , али вас молим да не дижете патос и изваљујете врата из штокова , јер ће ми бити јако тешко да спавам на голом бетону у незагрејаном стану . Уколико сте гладни и жедни имате сок , пиво и киселу воду у ручном фрижидеру , док се остаци јучерашњег ручка налазе у плеху на тераси – тамо је најхладније . Искрено захвалан , Власник стана .“ Био је потпуни мрак када је Ботев стигао у пусти , незагрејани дом . Ушао је тихо , попут лопова и упутио се право у кухињу , не палећи светло . Навикао се већ на голе жице које су висиле са плафона и једну једину сијалицу у дневној соби која би понекад , кад би био расположен , горела ноћу . Отворио је ручни фрижидер , затекао све на свом месту и сместио храну коју је донео из ресторана . Послужио се соком , приредио скормну вечеру и отишао у дневну собу да се одмори . У тренутку када је упалио светло доживео је највећи шок у свом животу : поред кревета на надувавање који је купио претходног дана и дрвене столице са три ноге на коју је одлагао ствари , стајао је непознат сто на расклапање и на њему чинија . Кад је пришао ближе , видео је да се у чинији налази повећа количина новца , а поред ње , на листу папира који је недавно исписао стајала је , искривљеним , несигурним рукописом порука : „ Требаће ти више него нама . Твоји Лопови .“