Ш Е П Р Т Љ А
РАДМИЛО МИЋКОВИЋ
Сео је у наћве и просуо брашно ,
Развукао тесто по столу и поду ,
То што доле следи појава је честа Свака кућа има или га тек ствара ,
Понављао стално није ништа страшно ,
Узгред слупо вазу , да појача згоду .
Неког ко стварима замењује места ,
А што други граде , тај јадник разара . Кућним љубимцима отворио кавез , Канаринац слави , пас улицом лута
Људима , стварима , тај прилази смерно ,
Без трунке резерве , без намере задње , Тај чаробњак смеха греши ненамерно , Изворно-спонтане његове су радње .
Ономад је хтео да нахрани мачку , Да скува супицу док жена му спава , У кипећу воду на највишу тачку Поринуо мацу . Супа , боли глава .
Онострано са њим , прави нови савез , Ти славиш слободу , а она те гута ...
Једном га позвали у госте код кума , Да буде цењени сведок на венчању , Успут је непажњом скренуо са друма
Нашли га пастири , у несвесном стању .
У одсуству жене , креснуо свастику , ( С пашеногом и сад на ратној је нози )
Ташти се правдао да је чуо цику ,
Кренуо са кофом , воду да захвати , И кесом , да негде успут смеће згоди , Ал се са бунара празних руку врати , Док кеса и кофа пливају по води .
И ту га затичу у страственој пози . Можете га и ви спазити док шета У улици вашој , док броји спратове , Кад изрони збуњен , из локалног гета , Јурећи за ветром , као у сватове ...