МУРАДИФ ИДЕ НА ОПЕРАЦИЈУ
Мурадиф Џељо , пензионисани бравар , поранио је пошто је понедјељком увијек велика гужва у градском саобраћају , а навикао је да стиже на вријеме гдје год да је ишао . У руци је носио малу спортску торбу са натписом „ Југопластика “. -Извини , младићу , куд се иде на абдоминалну хирургију ? - упита Мурадиф портира у смеђој униформи , који је доручковао месни нарезак , сомун и чехне бијелог лука . -Хајд право , легендо , па скрени у прву зграду десно и иди на пријемно ! - даде му портир упуте . Слиједећи инструкције дошао је до пријемне ординације . - Добар дан , јесте ли ви главна сестра ? – упита пуначку црвено офарбану медицинску сестру . -Јесам ! Шта ти треба ? -Дошао сам да се оперишем ! -Имаш ли књижицу и упутницу ? -Све сам понио ! -Ко ће те оперисати ? - упита га главна сестра . -Не знам ! Никад прије нисам био овдје ! -Побогу , па јеси ли се с ким договорио за пријем ? -Нисам ! Донио сам упут од моје докторице и све остало што треба . -Не може то тако ! Прво мораш разговарат ‘ с неким доктором ! - рече сестра и узе упутницу . -Па добро ! Не бјежим ја , што се мора није тешко ! -Хоћеш ли некога специјализанта , или младог специјалисту или искусног хирурга . -Чуј то ! Нисам знао да се може бират ‘! Хајд онда неког искуснијег ! -Ооо , машала ! Ево , могао би доктор Сафет . Већ је три сата чакао на дрвеној клупи у ходнику , док су разни доктори , сестре , пацијенти са луксузним кесама , блиједи студенти , уморне чистачице и још много ужурбаног свијета пролазило ходницима као главном улицом града . Коначно дође доктор и поче да откључава врата своје љекарске собе . -Докторе , чекам вас да разговарамо о операцији ! -Ааааа ! Јесте ли ви отац од оног аутолакирера ? -Ма јок , ја сам Мурадиф , Садиков отац .