Изашли смо у један отмени кафић . И мада по његовим зидовима висе црно – беле фотографије полу голих стараца и старица , од којих се неки љубе међусобно
„ језиком у уста “, намештен је са пуно укуса и стила , о чему сведоче бели столњаци и стоне лампе са љубичастим абажурима . Само што смо угодно сели за сто , кад прво што ме је питала лепотица , веровали ви или не , је шта сам желео да будем када порастем ! „ Одакле јој сада то питање , доврага ?! Шта да одговорим ? Ако кажем истину смејаће ми се и мислиће да сам идиот . Ако слажем порашће ми нос . Ако каж ... ма , ја сам писац , ја смем да измишљам . Слагати и измислити није исто !“, тако сам мислио у својој глави . На крају сам уз потпуно одсуство маште казао да сам као мали желео да будем познати фудбалер . То је није нимало фасцинирало . Рекла је : „ Као што и свако дете жели .“ Затим ме је питала колико ми је трајала најдужа веза . „ Уф , ала погађа са питањима , свака јој част . Решила је да ме закопа !“ Измислио сам ( нисам слагао !) да сам имао мноштво девојака и да су све он биле лепотице , као и да ћу тражити да ми држава омогући да оснујем харем како бих могао бити са што више њих у исто време . „ Хм “, је све што ми је одговорила уз кисео израз свог прелепог лица . Коначно нам је пришао келнер и ја сам , сетивши се онога што сам научио од мојих мачо – другара , наручио дупли виски са ледом . Она је , замислите , заиста наручила флаширану , нехлађену воду ! Затим сам ја преузео иницијативу и поставио јој иста питања , на која је она за разлику од мене потпуно искрено и без имало устручавања одговорила . Рекла ми је да је одувек желела да постане оперска певачица и да је налетала само на кретене у свом љубавном животу . Био сам фасциниран њеном искреношћу , али никако нисам успевао , мада сам се својски трудио , да замислим како јој се иста ствар не понавља и самном . Углавном , да не дужим , шта год да ме је питала након тога ја сам јој измишљајући одговорао , правећи се да нисам оно што јесам , а што је она вероватно одмах закључила на основу свог пребогатог искуства . На изласку из кафића , полу – пијан , платио сам рачун оставши без динара у свом џепу . Пропустио сам је као прави џентлмен да прва изађе на врата након чега су је кола попрскала баром са улице . Сва мокра и измрљана од блата , бришући се успут марамицама које сам јој позајмио , казала ми је да када сазрим ( ваљда је мислила да када порастем !) бићу веома интересантна особа . Пожелела ми је све најбоље на мом путу ка сазревању и пред растанак дрхтећи од хладноће кинула ми посред лица . Оставши без марамица био сам сав ко покисао ... На повратку кући , клацкајући се трамвајем , размишљао сам о ономе што ми је рекла . „ Ако заиста нисам порастао односно сазрео , да ли то значи да још нисам постао оно што сам жарко желео када сам био мали ?“