ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ БУЧИ КОЊ КАД ПОРАСТЕМ
Да деци падају на памет свакакве ствари то је свима добро познато . Мноштво је њих која су пожелела да буду например ( сада ћу мало да набрајам ): камен , кишобран , сијалица , пљусак , булдожер , француски лежај , бетонска греда , јастук са анатомским улегнућем и томе слично . Покаткад , мада много ређе , деци се омакну и жеље да постану нека животиња када порасту . Читао сам негде да је један дечкић из Кине пожелео да буде змај када порасте . Када су га питали зашто , он је одговорио да змајеви изазивају страхопоштовање код људи . За разлику од малог Кинеза , кад сам ја био мали жарко сам желео да када порастем постанем коњ . Зашто не рецимо кенгур то је потпуно јасно , пошто сам за тог скакутавог торбара сазнао много касније , тек негде у петом разреду основне школе . Али , зашто не магарац , то је већ питање које подразумева дубоку контемплацију која би ме вероватно довела до изворишта мог духовног бића , што ја заиста уопште не желим јер ко зна каква необична сећања из детињства би ми се још појавила ( ту не подразумевам сећања као што је например то како сам се са осам година упишкио седећи на стадиону за време једне велике фудбалске утакмице !). За разлику од кинезчића мене ипак нико није питао зашто баш коњ . Мада , као ни тада ни дан данас немам прави одговор на то питање . Пошто ме то питање већ деценију и по мучи пожелео сам да нађем одговор , јер можда има још људи који себи постављају ако не исто а оно барем слично питање . И , ево почетка мог трагања за нашом заједничком истином ... Иако је ово прича а не исповест , морам да се похвалим да сам за ове три деценије свог живљења упознао многе лепе девојке . „ Шта је уопште лепота ?“, сад се питају углавном ружни људи који немају ту привилегију да им се остали људе диве и завиде њиховом физичком изгледу . Зато они поносно и промишљено одговарају : „ Ми смо ружни споља , али смо зато лепи изнутра !“ Овај , почео сам да говорим о лепим девојкама . Дакле , морам казати и да не могу да се похвалим да сам са сваком од тих лепотица био интиман , али побогу , ко то још може ? Може ?! Е онда јеби га . Ваљда је мој проблем у томе што често нисам знао како да лепу девојку позовем на пиће например . Увек сам нешто компликовао . „ Која ти је омиљена књига ?“, започео бих неформалан разговор . „ Ја не читам баш много !“, одговорила би ми . „ Претпостваљам да знаш да читаш ?“, упитао бих је . „ Наравно да знам да читам ! Одакле ти идеја да не знам ?“ „ Мени можеш казати све у поверењу . Ја тајну чувам боље него ико !“