Феликс је приредио гала свечаност поводом свог рођендана . Није било важно који је то рођендан , већ да је слављеник жив и здрав и да се осећа много млађи од година које је носио . Парти је био организован у дворишту његове виле које личи на рајски врт . Званице су пристизале кадилацима , фераријима , мерцедесима и другим ролс-ројсовима . Феликс је са својом драгом женицом стајао на главној стази испред фонтане и примао је честитке . Осим честитки примао је и поклоне . Било је баш много дарова добијених од кумова , а и од других званица . Слављеник је блистао , осмехивао се , руковао се са гостима , весело чаврљао , причао вицеве којима су се сви смејали , без обзира на то да ли су чули , или разумели шалу . Када се друштво које је добро јело , пило и ђускало , разишло , домаћин је отишао у помоћну просторију да отвори поклоне . Пажљиво је разгледао добијене слике , технику , сатове , скупоцена пића , парфеме ... Веселио се Феликс док је читао посвете исписане на даровима . Деловао је опуштено и задовољно , па је почео да певуши „ We are the champions ”… И тако је изгледао , све док није скинуо омот са једног поклона и угледао књигу . Прочитао је посвету и пребледео . Збуњеност је заменила ерупција љутње . Црвен у лицу позвао је министра полиције и наредио му да ухапси дародавца . Љутито је залупио слушалицу . - Он ће мени да поклања књигу . Књиге презирем . Њих читају само болесни или , не дај Боже , робијаши . Е , па нећеш ти мени да слутиш болештину или затвор , црк ' о дабогда ! Неће мене нико да хапси ! Ако неко треба да хапси , то сам ја . Превентива се то зове , превентива ! – урлао је Феликс .