Решио Коста да крикне из све снаге Да му је засита свега доста , доста Последњи радник мохиканац Схватио је да је само зезнути јарац . Више му није потребна плата , ни одмор Може комотно да се обеси за оближњи бор И нико неће пролтии ни сузу горку , И још ће пре вешања да доживи праву шорку , Јер шта ће нам радничка класа Када је свако сад за се даса И може кад хоће и жели да понесе просјачку торбу , ил да на пијаци ил улици продаје из увоза фалш робу Или да испред кладионице продаје зјала . Ето , то му је за дане проведене уз машине хвала И дође нам , после свега , Да кажемо Богу хвала Од сад ће нас хранити Та незаситна политичка ала . Радни и немушти Коста Може само да каже да му је свега доста , Јер од свег погрешног социјализма Само празна трпеза оста .