Мучно је пирити ватру са смрдибубама , иако би то страсно и јасно оне хтеле . Да будеш им одвјетник ... Оно што ниси . Да те упрљају јавно , баш ... Оне то желе .
Смрдибубе у похлепи виде само себе . Остало , знај , није им , нипошто , много важно . За голему трагичну светину им се јебе ... Приказаније њихово труло је и лажно .
Опањка те смрдибуба док узвикнеш " Опа !" Смешећи се , благo , до узвишеног неба . А смишља како секире ратне да ископа . Да те у пола гласа , истог часа , укеба .
Знам једну смрдибубу ... Осећам је на кожи . Представља се , гордо , да је и оно што није . Понесена да се свађа , погађа и гложи , прети , псује и бљује . И да се жесно бије .