М рзим викенд . Мрзим суботу и недељу . Глупо би било да кажем да мрзим и своју многобројну родбину , али тренутно не могу да нађем блажу реч . Некако и разумем да родбина треба међусобно да се посећива , неколико пута годишње . Али , сваког викенда и то у мојој кући , е то заиста не разумем . Традиција је већ дуга и против тога се не може ништа . Колико ме сећање служи мој први сусрет са родбином је био негде око четврте године . Наравно , ти сусрети или краће : пијанчења , крканлуци и разноразна наглабања су се одвијала и раније . Али , ја памтим тек од своје четврте године ( хвала богу ... Не очекујем оно „ нема на чему “). Морам вам рећи да је тај мој први запамћени сусрет са родбином заиста био сјајан . Био сам затрпан играчкама и слаткишима . Хвала богу , имам велику родбину , па је тако било и много поклона . За празнике и да не причам . То је била милина . Али , све је то трајало до моје седме године . Онда је родбина престала да ми поклања играчке и слаткише , а почела је да ме затрпава књигама , рачунаљкама и разним справама за ( м ) учење математике . Мрзим математику . Све би било у реду да моја родбина није многобројна , али пошто јесте , ја сам сваког викенда био затрпаван тонама разних књига . Зар нису чули за тоалет папир ? Кад већ то споменух , и због тога сам имао доста проблема . Заиста нисам знао како да се отарасим толике хартије , па оно што нисам успео да бацим у контејнер , ја сам искористио на вц шољи ( претпостављате да нисам од оних који седе на шољи и чита ). И све би било у реду да то није сазнала тада три године млађа сестра од тетке ( три године млађа од мене , а не од тетке ). Та тада три године млађа сестра од тетке је била велика тужибаба ( а , тада је имала само четири године ) и наравно , одмах ме је оцинкарила пред целом фамилијом . И од тада је све кренуло нанизбрдо . Не само да сам морао да заборавим слаткише ( чак и за рођендан ), већ сам морао да се навикнем на дупле школске поклоне . Године су пролазиле , неко од родбине је умирао , али много се и рађало . И после кад чујем на телевизији да Срби изумиру дође ми да заплачем од муке . Мораћу да доведем телевизију у своју кућу један викенд и да им покажем свој рођачки феномен . Толико Срба на једном месту , а не ратују један против другог , морате признати , прави феномен . И као што рекох , године су пролазиле , све већа родбина је долазила , а ја сам растао ... И данас су ту . Недеља је , побогу , па да ли су они некад читали „ Библију “?