КАРИКАТУРА : КЕТИ РАДЕВСКА
ЗЛАТОМИР БОРОВНИЦА
ГУЖВА У ВУКОЈЕБИНИ
После доживљеног бродолома коме се није надао , стари вук пође у своју постојбину Вукојебину да се одмара и размисли где је погрешио . Пред улазним вратима Вукојебине , стари вук примети нешто сумњиво и загледавши се , примети трагове . Пажљиво завири у унутрашњост и не верујући својим очима поче сам себе да гризе како би се уверио да ли је то сан или јава . Када се уверио да је , заиста , јава , стари вук погледа разрогачених очију , још увек не верујући да је истина . Под великим грмом бодљикавих , дивљих ружа видео је лава краља џунгле и његову дугогодишњу верну пратиљу хијену , огрнуту са црвеним огртачем , а на дугачкој бодљи је висила велика црвена марама којом су , вероватно , брисали сузе . Охрабрен оним што је видео , стари вук укорачи у Вукојебину и викну : „ Шта тражите овде ?! Кога сте питали да дођете овамо ?!“ Лав подиже главу на којој више не беше круне , већ само разбарушена грива , и избечи се у придошлицу . Ни хијена ништа не рече , само подиже главу , погледа га , а сузе јој облише лице . Затим узе црвену мараму , обриса сузе , исцеди је и пружи лаву . Стари вук понови питање још љућим тоном . Лав обриса сузе , окачи мараму о бодљу и промуца : „ И тебе и нас , овамо послаше становници џунгле “. „ Да , да , то је истина “, безвољно признаде вук , и додаде : „ али , Вукојебина је мала . Биће нам тесно “.
Хијена га жалосно погледа и прошапта : „ Кад звери нису бесне , ни џунгла није тесна . Да смо то схватили на време , сада не би смо овде туговали .“ „ Да , да “, сложи се стари вук , па се и он испружи испод грма бодљикавих , дивљих ружа , па дохвати мараму , обриса сузе и врати је на место .