ПОЛИТИЧАР
Фантомка на глави , прсти су му лаки Украо је ташну расејаној баки . Скупу је крвату окупао супом Кези се без зуба над буџетском рупом .
Просуо је виски на седиште џипа Младу партизанку за неглиже пипа . Како народ живи тај још није дозн`о без шминке изгледа као вештац грозно .
Навук`о на себе фирмиране гаће шта служба нареди такве речи жваће . Сладострасних прича уста су му пуна
К ’ о ћорава кока промашује зрна . Тајкуни га воде к ’ о последњег слепца јагњетина врућа спалила му непца .
САША МИЋКОВИЋ
АБОРТУС
Не пожели ове уздахе да чујеш кад из очних дупљи сузе ми потеку . Плод утробе , мајко , своје кад затрујеш мртвим те рукама обгрлим , далеку .
Могао сам бити Човек да ме славе убила ми клицу , опростила душа . Усиљеном смрћу чедо обезглаве док у крви твојој лик ми се пенуша .
Стрепиш ли од дана који тек долазе , ноћи кад помислиш , отварам ти врата ? Гроб ти немам , мајко , анђели ме пазе одрекла се мене , сад те језа хвата !
Кад упалиш сама себи задњу свећу и мисли ти навру , кајања што море , мајко , ја и други пут због тебе мрећу само да небеса срца нам отворе .
Ја сам извор свега , космичке лепоте сви на крају буду у мом царству гости . Ти не брини , ја се молим за грехоте Боже , погледај је , мајка је , опрости .
КАРИКАТУРА : ЗОРАН МИХАИЛОВИЋ ЗОЋА