- Ох , врло оригинално . - Зашто ? Шта фали ? - Ма дај … шах ? Стварно ? - Да , шах . Је л ’ то неки проблем ? - Ех … ви и ваша глупа веровања . - Не разумем . - Знам . Знам да не разумеш . Не можеш да разумеш . - Хоћемо ли играти или не ? - Извини , је л ’ могу да приседнем ? - Седи , седи … - Уморан сам , разумеш … не разумеш , знам . Да имам ципеле , изуо би се … - Претпостављам да хоћеш црне фигуре ? - Ти мене ни не слушаш . И што сад одма ’ мислиш да ја хоћу црне фигуре ? Што то мора да се подразумева ? Можда ја нећу црне фигуре , можда су ми се већ смучиле , а ? О томе ниси размишљао паметњаковићу . - Па добро , које фигуре хоћеш ? - … Црне … али могао сам одабрати и беле . Уосталом , нећу ни да играм . - Шта је ? Прпа ? - Прпа ? Прпа !? Не знаш ти значење речи „ прпа “ пријатељу . - Па шта је онда ? - Дојадило ми ! Сви хоће шах . Додуше било је пар случајева да су ме изазвали на двобој рециталима , трку у џаковима , бацање карика , не љути се човече , баскет један на један … то је било занимљиво , али не ! Већина хоће проклети шах . Како не разумете да сам у међувремену , после неколико милиона одиграних партија , постао јебени велемајстор !