СЛОБОДАН ЗОРАН ОБРАДОВИЋ
БАЛАДА О КОЊУ
П остао сам коњ . Прави правцати јахаћи коњ . Свјестан сам иако нисам будан , дио мене јавља ми да нисмо требали , док смо гледали утакмицу , упорно да понављамо како и ми коња за трку имамо .
Ето , сад сам ја коњ . У сну , али ипак коњ . Узјогунио сам се , мислим да се тако каже за коња који не жели да слуша и ради по командама . Ја ни на јави нисам желио никога да слушам шта и како да радим , мада због тога сам увијек имао проблема . Нисам дакле промијенио карактер ни у сну . Карактером могу да управљам , ако не могу сном . Сном и животом не можете да управљате , увијек вам се десе ствари које морају да се десе . Сан као и живот не чека , он иде , хтјели ви то или не . Нико не пита ништа коња иако је хиподром а коњи су главни актери . Награду ипак добија џокеј . Прије трке огласио се службени спикер да саопшти новост везано за ту трку : – Коњи бирају ! – загрмјело је са разгласа . Зањиштао сам од среће , схватио сам прије конкуренције шта нам се нуди . Био сам бржи од других и пришао до џокеја , плавокосе љепотице лаке као перо . Одушевљена мојим гестом , мазно ме је помазила по гриви , попела ми се на леђа . Шаптала ми је нешто у уво што нисам разумио , али ми је пријао њен њежни глас и топао дах док се нагла низ мој врат и као у екстази говорила : – Најбољи си ! Знаш ? То је схватио сам нека наша тајна коју смо требали и докажемо на стази хиподрома . Опет мало необична сцена . Старт трке је био у неком завјесама затвореном простору и трка је требала да почне тако што би је огласио стартни звук , а завјесе се подигле у моменту кад ми коњи крећемо галопом са џокејима на себи . Дат је сигнал за старт . Коњи су појурили . Завјесе су се размакле . Шок у публици , ја и мој јахач смо били и даље на старту . Ја сам лежао на леђима , а мој згодни јахач је био на мени . Вришти она , а њиштим и ја . Трка одмиче а ми трчимо у мјесту . Публика је на ногама . Нико не гледа обичне коње и јахаче . То могу да виде кад год дођу на хиподром . Публика се подијелила . Неки би да буду на мом мјесту – да буду коњ , а неки јахач .