АЛЕКСА ШАНТИЋ О КЛАСЈЕ МОЈЕ
О класје моје испод голих брда , Мој црни хљебе , крвљу поштрапани , Ко ми те штеди , ко ли ми те брани Од гладних тица , моја муко тврда ?
Скоро ће жетва ... Једро зрње зрије ... У сунцу трепти моје родно село . Но мутни облак притиска ми чело , И у дно душе гром пада и бије .
Сјутра , кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане , Снова ће тећи крв из моје ране -
И снова пати , сељаче , и трпи ...
Сву муку твоју , напор црног роба , Појешће силни при гозби и пиру ... А теби само , кô псу у синџиру ... Бациће мрве ... О , срам и грдоба !...
И нико неће чути јад ни вапај - Нити ће ганути бол пјану господу ... Сељаче , гољо , ти си прах на поду , Тегли и вуци , и у јарму скапај !
О класје моје испод голих брда , Мој црни хљебе , крвљу поштрапани , Ко ми те штеди , ко ли ми те брани Од гладних тица , моја муко тврда ?! 1910 .
КАРИКАТУРА : МАНЕ ТРБОВИЋ