KO JE PISAO PO USTAVU
Iako savremeni diskrus vodi raĉuna o tome da ostavi što više podataka o javnim liĉnostima epohe , zalazeći u detalje poput vaginaleta i preparata za prostatu koje koriste oni koji obeleţavaju „ naše doba “, onima kojima smo mi prošlost neće biti lako da razluĉe da li Severina ima dobru KOZU ili KOŢU . Onim što piše i kako piše , narod kaţe da je neophodno zanemariti uvek nebitan i uvek suvišan pravopis , a isto ne bi valjalo obraćati paţnju i na pismo , ali moramo biti svesni ĉinjenice da neće moći da se pouzdano zna ko je bio ko ne samo u Srbiji našeg doba . U ovom trenutku još uvek nije teško odgovoriti na pitanje šta spaja Ivanu Mihić i Radoja Domanovića , ali je sve izvesnije šta će ih spajati u budućnosti .
Pogledi sa strane : Radoje i Ivana , potomci CUKICA Čitaj kao što je napisano
Jeziĉke reforme su se obiĉno zbivale u ime naroda i cilj im je bio da ono što je privilegija elite postane baština mase . U to ime su se pojednostavljivala pisma , što se desilo srpskoj ćirilici , i usavršavala i prilagoĊavala jeziku , što se desilo hrvatskoj i srpskoj latinici , koje su sada i bošnjaĉka i crnogorska . U reformi latiniĉnog pisma u kojoj uĉestvuje i svako od nas , meĊutim , oni u ime kojih se pojednostavljivalo i usavršavalo , u ime kojih su se narodni govori uzimali za osnovice knjiţevnih jezika , sada korisnike latinice dovode u poziciju da – ukoliko ţele da proĉitaju ono što piše – moraju biti „ uĉeni “.