РАДМИЛО МИЋКОВИЋ
П О Т Р Ч К О
Када им затреба ближњи га позову , Да скокне до банке и раситни лову . Да оде у дућан , замоли га кева , Кад јој понестане шаприка алева .
Бака Сиба , опет , замоли га јуче Да буде љубазан и прошета куче . Ономад га кришом замолио Мита : Прати ову моју да са ким не скита .
Кад види да може , на посо кидише , Шта год да му кажу , он уради више . Недавно му неко дошапнуо само : Иди до театра , види да л сам тамо ! На услузи увек , лизне руку сваком , Насмеши се слабом , поклони се јаком . Понекад , додуше , дају му баклаву : Ал у сумњив посо да заложиш главу !
Превршила меру тетка моје жене : Умри , бре , потрчко , мало место мене !...
Једном би замољен , да снати сред кише Да л комшији Лази синак онанише . Забринута тешко архитекта Вера , С ким јој се вуцара малолетна ћера .
Бацаху га често у дубину вала Да сними актере неког криминала . Да запамти добро ко се са ким њуши , Ко дилује дрогу , а ко само пуши .
Купи , гласај , јури , привуци се шанку , Сними ко ровари за локалну странку , Скокни до театра , фабрике ил града Провери да л неко некога поткрада .
И да будем искрен , молили га људи , Да за сваког од њих мало се потруди . Мислите ли да је , чово у свом раду Од икога икад искао награду ?
СЛИКА И ТЕКСТ : НИКОЛА ЧД ПЕШИЋ