15 | Page 70

СЛОБОДАН ЗОРАН ОБРАДОВИЋ

ПАПУЧАР

Покуњен по кући , тих , ти се склањаш . У теби опасан човјек вреба ! Да разводиш се – стално сањаш ... – Да душо !– кажеш – Још нешто треба ?

Како би радо да заврнеш шију И њој и мајци досадној њеној ! О , како то људи знају да крију , Тако што кафу носиш јој сненој .

Осмијех кад на лице ставиш , А она проломи :– Шта глумиш гаде ?! Кажеш јој у срцу празник да славиш Што бог је створи и теби даде !