С едео сам у бирцузу „ Код три лепе “ и пио најјефтинију брљу . За боље нисам имао . Тај бирцуз се звао „ Код три лепе “ јер су га пре рата држале три прелепотице . Не лепотице , него прелепотице ! Прича се да су биле лепе као богиње . Не мисли се на болест богиња јер сам ја такве прележао неколико пута , већ на оне грчке богиње . Док су оне биле младе и лепе и тај бирцуз је лепо пословао . Откако су се оне удале и продале кафану , он је постао свратиште за напаћене душе које смрде на бивше љубави и на неопер . Прича се да када су се три музе удале да је пола града плакало за њима . У граду је проглашенa тродневна жалост . Откако је кафану преузео дебели Сојко Драгуљић , кафана је пропала начисто . У ћошку у којем сам ја седео , пауци имају владајућу већину . Паучина је висила на све стране , а о прашини и да не говорим . Кад повучеш прстом преко стола , нађеш скривеног четника из Другог светског рата . Ја нисам гребао по столу и нисам тражио никога , али ето она изненада пронађе мене . Црна , висока , са округлим очима као чајним колутићима и телом попут атомске бомбе . Да сам попио више од шест брља , па и да помислим да сам пијан и да сањам једну од оних прелепотица , али не . Ова је била права или је барем тако изгледала . Сигуран сам да је у неким деловима имала силиконе , али је и даље била права . Ишла је право према мом столу . Била је срећна . Већ од врата је викала : „ Горане , љубави моја “! Онда је дотрчала у мој загрљај и тако ме пољубила да ми је раскрварила усну . „ Па где си ти , данима те тражим “? „ Ту сам ја . Где си ти ?“ Онда је села и причали смо , љубили се , причали смо , пили виски ... заборавих да кажем да је пуна као брод . „ Не могу , значи да верујем да ћу те овде наћи . У овој рупи , човече ?! „ Па шта да ти кажем , упао сам у црну рупу “.