Глава је почела да ме боли само што сам изашла испод пресе , а свет као да се и даље вртео око мене . Не знам где сам тачно створена али мора да сам изашла из производног погона . Друге су ми новчанице причале о томе . Све пролазимо кроз исти процес стварања .
Нећу вам описивати свој пут до првог власника – сувише је болан . Довољно ће бити да кажем да сам прошла силне контроле и провере , да је свако завирио у моју интиму , да ме је много руку препипало и преврнуло док није донешена одлука да сам зрела за употребу . Мој животни пут од изласка из Ковнице , у којој су све моје сестре рођене , до садашњег тренутка када лежим у блату , заборављена од света , уплетена у жбуње , био је све друго до сјајан , иако сам највреднија новчаница која постоји . Моја првобитна вредност , како је на мени лепо написано , бројем и словима , износила је 5.000 динара . Како сам међутим , ступила у промет , ствари су се у извесној мери промениле .
Први који ме је искористио био је дужан држави да плати осамнаест посто на име пореза – што би требало , колико схватам поредак ствари , мени да се припише . Други који се мноме окористио такође је платио осамнаест посто пореза и тако је то ишло , у непрекидном низу , од једног власника до другог , све док се нисам вратила у државну касу ( која је на мене платила порез оног тренутка када ме је изнова употребила ).
Кад сам се обрела у другом животном кругу , ситуација се унеколико променила . Наиме , сада су грађани , искористивши ме , плаћали тридесет посто на име пореза , и како сам прелазила из руке у руку , одлазила и враћала се из земље , мењала сам вредност са сваком променом курса . Оно што ме сада тишти , а што нема ко да ми објасни , нити израчуна , док лелујам немоћна на ветру , јесте – која је моја стварна вредност ?
ТАМАРА ЛУЈАК
НОВЧАНИЦА
Глава је почела да ме боли само што сам изашла испод пресе , а свет као да се и даље вртео око мене . Не знам где сам тачно створена али мора да сам изашла из производног погона . Друге су ми новчанице причале о томе . Све пролазимо кроз исти процес стварања .
Нећу вам описивати свој пут до првог власника – сувише је болан . Довољно ће бити да кажем да сам прошла силне контроле и провере , да је свако завирио у моју интиму , да ме је много руку препипало и преврнуло док није донешена одлука да сам зрела за употребу . Мој животни пут од изласка из Ковнице , у којој су све моје сестре рођене , до садашњег тренутка када лежим у блату , заборављена од света , уплетена у жбуње , био је све друго до сјајан , иако сам највреднија новчаница која постоји . Моја првобитна вредност , како је на мени лепо написано , бројем и словима , износила је 5.000 динара . Како сам међутим , ступила у промет , ствари су се у извесној мери промениле .
Први који ме је искористио био је дужан држави да плати осамнаест посто на име пореза – што би требало , колико схватам поредак ствари , мени да се припише . Други који се мноме окористио такође је платио осамнаест посто пореза и тако је то ишло , у непрекидном низу , од једног власника до другог , све док се нисам вратила у државну касу ( која је на мене платила порез оног тренутка када ме је изнова употребила ).
Кад сам се обрела у другом животном кругу , ситуација се унеколико променила . Наиме , сада су грађани , искористивши ме , плаћали тридесет посто на име пореза , и како сам прелазила из руке у руку , одлазила и враћала се из земље , мењала сам вредност са сваком променом курса . Оно што ме сада тишти , а што нема ко да ми објасни , нити израчуна , док лелујам немоћна на ветру , јесте – која је моја стварна вредност ?