Онда ми је шеф кабинета јавио да ме зову на разговоре неки страни политичари и амбасадори . Све сам их одбио са индигнацијом док не промене своју накарадну политику у Вашингтону , Бриселу , Паризу , Лондону и Берлину . Инсистирао сам да им шеф кабинета управо овако пренесе шта ултимативно захтевам од њих . После ручка сам прилегао и сањао како побеђујемо све непријатеље , а ја предводим народ у том тријумфу . То ме је толико изнурило , да сам се пробудио гладан као два вука . Уз вечеру сам размишљао и грцао : Док је нас који се свакодневно жртвујемо , подносимо муке и чврсто и непоколебљиво бранимо националне и државне интересе , има наде за мој гладни и исцрпљени народ !
КАРИКАТУРА : МИЛОРАД РАНКОВ