„ Млеко и кукута “ Радмило Мићковић „ Клуб културе Крагујевац “, Крагујевац , 2012 .
Да живимо у античком времену , цензори би због ове збирке афоризама и Сократа из Раче осудили због кварења омладине („ Невини , јебите се “). Али , за разлику од Грчког Сократа , овај , наш , савремени се није зауставио на томе . Он пише истину и о војсци и о држави , политичарима , демократији ... Овај Сократ зна шта зна и то што зна и говори , али што рече А . Г . Матош :„ Људи праштају све осим искрености “. Због тога је грчки Сократ осуђен на смрт испијањем кукуте .
Отуда и овај наслов Мићковићеве нове збирке афоризама „ Млеко и кукута “. Овај Сократ , за разлику од свог претходника који је настрадао од кукуте , свакодневно пије отров у малим дозама . Он у својим афоризмима крије млеко и кукуту . Његови афоризми су за једне лековити , за друге смртоносни . Ови лековити ( смех је лек !) намењени су управо онима којима и сам аутор припада – обичном народу . Народу који машта о демократији као владавини тог истог народа , о Србији у Европи , о бољем стандарду ... Нажалост , Мићковић као пророк , буди тај успавани народ истином . Кажемо „ нажалост “ јер народ не воли искреност . Он им „ млеком “ отвара очи , па каже : „ Демократија – тиранија просечних “, „ На путу ка Европи , пукао нам је браник отаџбине “, или : „ Ћерка ми је дипломирала пре времена . И данас , на бувљаку продаје брзу храну “.
НОВЕ КЊИГЕ
ЖИВ ЈЕ СОКРАТ
„ Млеко и кукута “ Радмило Мићковић „ Клуб културе Крагујевац “, Крагујевац , 2012 .
Да живимо у античком времену , цензори би због ове збирке афоризама и Сократа из Раче осудили због кварења омладине („ Невини , јебите се “). Али , за разлику од Грчког Сократа , овај , наш , савремени се није зауставио на томе . Он пише истину и о војсци и о држави , политичарима , демократији ... Овај Сократ зна шта зна и то што зна и говори , али што рече А . Г . Матош :„ Људи праштају све осим искрености “. Због тога је грчки Сократ осуђен на смрт испијањем кукуте .
Отуда и овај наслов Мићковићеве нове збирке афоризама „ Млеко и кукута “. Овај Сократ , за разлику од свог претходника који је настрадао од кукуте , свакодневно пије отров у малим дозама . Он у својим афоризмима крије млеко и кукуту . Његови афоризми су за једне лековити , за друге смртоносни . Ови лековити ( смех је лек !) намењени су управо онима којима и сам аутор припада – обичном народу . Народу који машта о демократији као владавини тог истог народа , о Србији у Европи , о бољем стандарду ... Нажалост , Мићковић као пророк , буди тај успавани народ истином . Кажемо „ нажалост “ јер народ не воли искреност . Он им „ млеком “ отвара очи , па каже : „ Демократија – тиранија просечних “, „ На путу ка Европи , пукао нам је браник отаџбине “, или : „ Ћерка ми је дипломирала пре времена . И данас , на бувљаку продаје брзу храну “.