ПРЕДРАГ Ж . ВАЈАГИЋ - ЦРВ У БРАЧНОЈ ЈАБУЦИ , 2 . ДЕО
Шта год урадим , мада мојим венама одавно не тече јуначка крв већ млака сплачина – изазовем ућутканцију . Осећаји кривице , сувишности и трапавости смењују се по њима знаним пропозицијама . Моја меа цулпа је чак и то што комшиница , при извесним ноћним занимацијама , удара главом у преградни зид , голупчићи у гнезду халапљиво гутају , отворена паста за зубе се пребрзо скори ... Ако се поморанџе тешко гуле , настрадам као да сам им вршљао под кором . Преживи ли мува први ударац ето доказа да не могу , као сваки просечан мушкарац , изазвати чак ни нечију смрт . Немам довољно мачо потенцијала ако одбијем да се туширам с упаљеним бојлером или не одем да комшију ( иначе дилера дрогом и власника три умиљата теријера ) укорим што ноћу пушта вешмашину . Чим неки типус ( редовно храброшћу и мишићном масом опремљенији од мене ) остане имун на њене дуге ноге и груди које истура као џивџан коленца – подбада ме да браним њену заводничку част . Мојим другарима виђеним за одстрел , у зависности од јачине пизме – спушта слушалицу или чинију вреле супе у крило . Због ње се свађам са таксистима , контејнер-операторима , луткама у излогу . Једном умало да с канистером кренем на чергу , јер није успела идентификовати ко јој је од , ко гараво јаје јајету сличне Ромчади , измрљао шофершајбну . Лелујам на ветру њених хирова . У мени живе пуж и паж , оба голаћи да им нема пара , па је логично да поседујем једино фацијални грч човека који се прејео трњина .
* Испоставило се да је моја жена медицински феномен , зато што гања другу деценију постпорођајне депресије . Приспенке сам ( на преслицу и десницу руку ) још од породилишта до у сумрак грлио нежно и одгајао самостално . Био сам им отац , мајка , хрома тетка и џак за ударање .
ПРЕДРАГ Ж . ВАЈАГИЋ - ЦРВ У БРАЧНОЈ ЈАБУЦИ , 2 . ДЕО
Шта год урадим , мада мојим венама одавно не тече јуначка крв већ млака сплачина – изазовем ућутканцију . Осећаји кривице , сувишности и трапавости смењују се по њима знаним пропозицијама . Моја меа цулпа је чак и то што комшиница , при извесним ноћним занимацијама , удара главом у преградни зид , голупчићи у гнезду халапљиво гутају , отворена паста за зубе се пребрзо скори ... Ако се поморанџе тешко гуле , настрадам као да сам им вршљао под кором . Преживи ли мува први ударац ето доказа да не могу , као сваки просечан мушкарац , изазвати чак ни нечију смрт . Немам довољно мачо потенцијала ако одбијем да се туширам с упаљеним бојлером или не одем да комшију ( иначе дилера дрогом и власника три умиљата теријера ) укорим што ноћу пушта вешмашину . Чим неки типус ( редовно храброшћу и мишићном масом опремљенији од мене ) остане имун на њене дуге ноге и груди које истура као џивџан коленца – подбада ме да браним њену заводничку част . Мојим другарима виђеним за одстрел , у зависности од јачине пизме – спушта слушалицу или чинију вреле супе у крило . Због ње се свађам са таксистима , контејнер-операторима , луткама у излогу . Једном умало да с канистером кренем на чергу , јер није успела идентификовати ко јој је од , ко гараво јаје јајету сличне Ромчади , измрљао шофершајбну . Лелујам на ветру њених хирова . У мени живе пуж и паж , оба голаћи да им нема пара , па је логично да поседујем једино фацијални грч човека који се прејео трњина .
* Испоставило се да је моја жена медицински феномен , зато што гања другу деценију постпорођајне депресије . Приспенке сам ( на преслицу и десницу руку ) још од породилишта до у сумрак грлио нежно и одгајао самостално . Био сам им отац , мајка , хрома тетка и џак за ударање .