РАДМИЛО МИЋКОВИЋ
Е П О Д А З А Е В Р О П У
Кад год сам бивао патриота Сналазила ме је нека страхота . Црвени , зелени , шарени , плави Складно су тукли по мојој глави . Нема камена где нисам ступио , Да ме није по глави лупио . Земља се кида ко векна хлеба Цепајте браћо , кад тако треба !
Бугарска , Чешка и земље многе Раширише своје предивне ноге , И место да нешто уђе њима , Нађоше се међу најбољима . А Србија се у прса буса Вечито измеђ Швабе и Руса И било како да се снађе , Лажни јој понос на нос изађе .
Овога пута гласаћу жуте Santa Maria della salute ! Љубићу тој старој курви скуте Крваву руку и нокте жуте ! И жудим да ме , куд будем крено Сачека предивно лице њено , Вештачки зуби , пудер и шминка- Помисли човек – улична клинка .
Јебозовна , силна , крволочна , Изнутра по мало црвоточна ... После вековне хајке и шорке , Хитам у крило чедоморке !
РАДМИЛО МИЋКОВИЋ