И стина је да су промене неизбежне . Оне на боље су свакако пожељне , али све што је пожељно не значи да је и оствариво , ма шта вам ко говорио . У то смо се , последњих година , више пута уверили . Такође се свакодневно уверавамо да колико год ствари радили са мераком , у игри без граница и нема значајних напредака , бар не по нас саме . Тачно је да се ми одлично сналазимо , што се корака тиче . Погрешних , поготово . И ма колико Европа била забезекнута због корака које чинимо , ипак има довољно стрпљења да нас гледа како се саплићемо . Видећемо ко ће , на самом крају , поломити нос , коме . Опште је познато да је код нас скоро сваки закон у скоро потпуном нескладу са поштовањем истог , нешто слично догађа се и за законима природе . С тим у вези , не бисмо ми били Србија да нас не греју два сунца . Једно топлије на сверу и друго зубато , да не кажем крезубо , на југу . Догађа се , с времена на време , да је на југу топлије али , нажалост , ту топлоту изазивају овоземаљска тела , а не небеска . И као што се након сваке игре гледа резултат , могли бисмо да кажемо да ова игра „ топло – хладно “, за резултат има једну нову титулу . Наиме , некада је било потребно да отпутујете ван граница земље „ трбухом за крухом “ ( што би рекли нама драги нам суседи ), да се препуштени себи и својим способностима сналазите у туђини , и да док се не снађете једете суву храну , не бринући за столицу колико да вам је неко не измакне , како бисте себи и деци обезбедили какву - такву будућност . И све то као „ грађанин другог реда “. Сада , међутим , ствари стоје мало другачије . Иако је начин да постанете грађанин другог реда остао исти , бар сте потпуно ослобођени трошкова за пасош , карту , као и муке да учите страни језик . Па тако да бисте , ни криви ни дужни , постали почасни носилац титуле „ грађанин другог реда “ довољно је да останете овде , а то вам је као да сте отишли у мај .. ну .
МАРИНА МАРКОВИЋ
ТИТУЛА
И стина је да су промене неизбежне . Оне на боље су свакако пожељне , али све што је пожељно не значи да је и оствариво , ма шта вам ко говорио . У то смо се , последњих година , више пута уверили . Такође се свакодневно уверавамо да колико год ствари радили са мераком , у игри без граница и нема значајних напредака , бар не по нас саме . Тачно је да се ми одлично сналазимо , што се корака тиче . Погрешних , поготово . И ма колико Европа била забезекнута због корака које чинимо , ипак има довољно стрпљења да нас гледа како се саплићемо . Видећемо ко ће , на самом крају , поломити нос , коме . Опште је познато да је код нас скоро сваки закон у скоро потпуном нескладу са поштовањем истог , нешто слично догађа се и за законима природе . С тим у вези , не бисмо ми били Србија да нас не греју два сунца . Једно топлије на сверу и друго зубато , да не кажем крезубо , на југу . Догађа се , с времена на време , да је на југу топлије али , нажалост , ту топлоту изазивају овоземаљска тела , а не небеска . И као што се након сваке игре гледа резултат , могли бисмо да кажемо да ова игра „ топло – хладно “, за резултат има једну нову титулу . Наиме , некада је било потребно да отпутујете ван граница земље „ трбухом за крухом “ ( што би рекли нама драги нам суседи ), да се препуштени себи и својим способностима сналазите у туђини , и да док се не снађете једете суву храну , не бринући за столицу колико да вам је неко не измакне , како бисте себи и деци обезбедили какву - такву будућност . И све то као „ грађанин другог реда “. Сада , међутим , ствари стоје мало другачије . Иако је начин да постанете грађанин другог реда остао исти , бар сте потпуно ослобођени трошкова за пасош , карту , као и муке да учите страни језик . Па тако да бисте , ни криви ни дужни , постали почасни носилац титуле „ грађанин другог реда “ довољно је да останете овде , а то вам је као да сте отишли у мај .. ну .