Питамо се , питамо да ли је полицијско предштрајковско обећање „ бићемо на страни народа “ – само пука првоаприлска намештаљка . – Идемо даље , само не за исте паре , него мање за трећину – рече министар просветарски , врло одважним полудржавно-полуприватним гласом .
– Али , гос ‟ н-министре , беше кијамет , нисмо ми криви – рече снисходљиво писар-учитељ Жика из школског нижег одељења , више пискарало него стари добри уча .
– Шта се ту може , жалите се мајци Природи – рече театрално поменути , окрете се и оде да пресече врпцу на новом објекту забавишта . А деце нема па нема ... „ Шта још ‟ оће ови залудни просветари . Не раде свој пос ‟ о , а траже лову !“ – настави министар да гунђура себи у недра , а не досети се да су камере још укључене . И још шапну свом помоћнику : – Једва смо фалсификовали дипломе врхунским мозговима у држави , а они би да нам својим нереалним захтевима уруше фотељашку кулу од карата .
– Испунићемо вам све жеље : велике плате , топли оброк , повећане зараде током штрајка , заостале надокнаде за породиљска боловања , двогодишњу отпремнину , много компјутера за дечицу ... – придружи му се душебрижљиво и председник владе , пред изборе .
– Хлеба , хлеба , господару ! – завапише , закрешташе углас к ‟ о врани гаврани просветари .
– Полако само ! Биће и леба брез мотику ! – Али када ? – Па , ако не раније , онда сигурно Првог априла . – Шта рече !? – грмну грдосија возач . – Вози Мишко ! Дај тај багер ! – Немојте , људи , то је државно добро – замекета женски глас иза полуотворених ролетни Куће правде . – Како вам није јасно колико је власт дивнопорочна страст !
– Ко је то још видео да у пуном јеку економске кризе радници траже да једу три пута на дан !?
ПРВОАПРИЛСКА МИНИСТАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ
Питамо се , питамо да ли је полицијско предштрајковско обећање „ бићемо на страни народа “ – само пука првоаприлска намештаљка . – Идемо даље , само не за исте паре , него мање за трећину – рече министар просветарски , врло одважним полудржавно-полуприватним гласом .
– Али , гос ‟ н-министре , беше кијамет , нисмо ми криви – рече снисходљиво писар-учитељ Жика из школског нижег одељења , више пискарало него стари добри уча .
– Шта се ту може , жалите се мајци Природи – рече театрално поменути , окрете се и оде да пресече врпцу на новом објекту забавишта . А деце нема па нема ... „ Шта још ‟ оће ови залудни просветари . Не раде свој пос ‟ о , а траже лову !“ – настави министар да гунђура себи у недра , а не досети се да су камере још укључене . И још шапну свом помоћнику : – Једва смо фалсификовали дипломе врхунским мозговима у држави , а они би да нам својим нереалним захтевима уруше фотељашку кулу од карата .
– Испунићемо вам све жеље : велике плате , топли оброк , повећане зараде током штрајка , заостале надокнаде за породиљска боловања , двогодишњу отпремнину , много компјутера за дечицу ... – придружи му се душебрижљиво и председник владе , пред изборе .
– Хлеба , хлеба , господару ! – завапише , закрешташе углас к ‟ о врани гаврани просветари .
– Полако само ! Биће и леба брез мотику ! – Али када ? – Па , ако не раније , онда сигурно Првог априла . – Шта рече !? – грмну грдосија возач . – Вози Мишко ! Дај тај багер ! – Немојте , људи , то је државно добро – замекета женски глас иза полуотворених ролетни Куће правде . – Како вам није јасно колико је власт дивнопорочна страст !
– Ко је то још видео да у пуном јеку економске кризе радници траже да једу три пута на дан !?