Д ок сам био млађи често сам слушао људе да говоре : “ Само да доживим пензију .“ И искрен да будем нисам баш налазио оправдање за такав њихов страх , међутим сада ми је сваким даном све јасније . Добро , нико сад мени није крив што сам лепо хтео да завршим високе школе и постанем интелектуалац , и како ови данашњи „ богови “ кажу , нико други сем мене није крив што ми директор није ни далеки рођак , па сам постао вишак . Чак сам се и лично уверио да од вишка глава боли . И то свакодневно . Уместо да сам лепо постао певач или , још боље , певаљка , па Бог да ме види . Можда би тако и отишао у легенду , па уколико би се догодило да неком песмом погодим неког од „ богова “, онда чак не би морао да бринем ни за пензију , јер би читава нација „ залегла “ за мене . А то , признаћете , није мала ствар . Додуше , како ништа није као што је некад било , ни легенде нису што су некад биле . Ево на пример , за председника кућног савета у згради у којој живим , данас кажу да је легенда . И то не због тога што је добар зубар , а далеко од тога да је добар човек . Не ! Његов живот је права српска митологија , јер он је легенда постао више због мита . Он је више мита дао , него ли што је инјекција , ( великодушан човек , нема шта ?), и много више но што је заједно зуба поправио , извадио или уметнуо . Захваљујући свим тим „ митовима “, постао је легенда . Богови су њему давно опростили што је без душе . И њу је дао , а и шта ће му ? Није он једини у згради . У мом насељу је повећи број оних који су захваљујући „ митовима “ постали легенде . Чак и комшија преко пута . Овај је својевремено имао не само пиљару , већ и месару са све хладњачом . Кажу људи , ко уме са животињама уме и са људима . Посматрајући овог мог комшију , рекао бих да у томе има истине .
МАРИНА МАРКОВИЋ
СРПСКА “ МИТОЛОГИЈА ”
Д ок сам био млађи често сам слушао људе да говоре : “ Само да доживим пензију .“ И искрен да будем нисам баш налазио оправдање за такав њихов страх , међутим сада ми је сваким даном све јасније . Добро , нико сад мени није крив што сам лепо хтео да завршим високе школе и постанем интелектуалац , и како ови данашњи „ богови “ кажу , нико други сем мене није крив што ми директор није ни далеки рођак , па сам постао вишак . Чак сам се и лично уверио да од вишка глава боли . И то свакодневно . Уместо да сам лепо постао певач или , још боље , певаљка , па Бог да ме види . Можда би тако и отишао у легенду , па уколико би се догодило да неком песмом погодим неког од „ богова “, онда чак не би морао да бринем ни за пензију , јер би читава нација „ залегла “ за мене . А то , признаћете , није мала ствар . Додуше , како ништа није као што је некад било , ни легенде нису што су некад биле . Ево на пример , за председника кућног савета у згради у којој живим , данас кажу да је легенда . И то не због тога што је добар зубар , а далеко од тога да је добар човек . Не ! Његов живот је права српска митологија , јер он је легенда постао више због мита . Он је више мита дао , него ли што је инјекција , ( великодушан човек , нема шта ?), и много више но што је заједно зуба поправио , извадио или уметнуо . Захваљујући свим тим „ митовима “, постао је легенда . Богови су њему давно опростили што је без душе . И њу је дао , а и шта ће му ? Није он једини у згради . У мом насељу је повећи број оних који су захваљујући „ митовима “ постали легенде . Чак и комшија преко пута . Овај је својевремено имао не само пиљару , већ и месару са све хладњачом . Кажу људи , ко уме са животињама уме и са људима . Посматрајући овог мог комшију , рекао бих да у томе има истине .