МИТАР МИТРОВИЋ - Н О С Т А Л Г И Ј А
Дошао је из села у град . Одмах за њим дошли су и његови родитељи . У селу су добро живели . Гајили су стоку и земљу обрађивали .
У граду су купили велики стан , са два огромна балкона , на осамнаестом спрату једног солитера . Изнад њих је било само небо .
Кад су у селу продали стоку и земљу , носталгија је учинила своје . Никако нису могли да се навикну на градску буку . Али његовој мајци синула је идеја : да купи козу . Муж и син су то једва дочекали .
На једном балкону направили су малу шталицу , а на други донели земље из парка и посадили детелину . Купили су и кокошке . Петао их је сваког јутра у цик зоре будио , уместо часовника .
И носталгија је нестала као руком однесена .
ЛЕКТИРУ ПОСЛАО : ГРУЈО ЛЕРО
РАДМИЛО МИЋКОВИЋ - КРУШКА
Давно сам чуо Од мога деде : Најбољу крушку Свиња поједе .
Можда и ова Варница стара , Треба да буде Без коментара .