РЕКЛАМА
З авршио сам факултет и кренуо да тражим посао . Мислио сам да ће ме дочекати раширених руку . Јесам и млад и наиван . Куцао сам на многа врата и људи ме лепо примили . Први утисак може да завара . Из свих предузеће сам испраћен речима :
- Лепо је што си завршио факултет . Али , нажалост , сва радна места су попуњена . Није баш било свугде исто . У једној фирми су ми рекли да дођем за месец дана , у другој за пола године , а у трећој да више не долазим . Нисам у сваку фирму дошао раније - у једну сам закаснио . Службеник , масних прстију и бркова , рече ми : - Јуче смо једног запослили . Срећом да сам се сетио народне песме '' Кафана је наша судбина ''. Одем тамо - где иду очајници . Биртија пуна људи . Видим да нису дошли само они који пате . Рекао бих да је највише убица . То су они који убијају слободно време . Из размишљања ме тргну громки глас : - Пази амо ! - галами омалени младић . Погледам боље и препознам Милета Кеца . Није он никад играо у народном колу , него је са мном ишао у основну школу . Шта ли хоће овај шарлатан ? Миле је јавно оглашавао да ће наискап попити пола литра вињака . Никад није био паметан : кога је брига што ће се он наљоскати ? Јест , врага ! Цела кафана навија за мог школског друга . Лудак је успео и око њега се створило двадесетак људи . Сви хоће '' хероју '' да стисну десницу . Нервирало ме глупирање мог школског друга . Кренуо сам да му очитам буквицу . Али , јест врага ! Миле ме спази и похита ми у сусрет . Гласно је узвикивао : - Мој школски друг ! Док смо се љубили , упитао ме који сам факултет завршио . Шта га брига ? И Кецу би било боље да се прихватио књиге уместо што изиграва будалу . Могу лепити било какву етикету - не вреди . Миле Кец је гласнији : - Ово вам је , људи моји , најбољи стручњак за ... - викао је Кец . Дошапнух Милету да сам завршио економију . Он гласно изговори моје занимање и окрену руљу на мене . И озбиљни људи су тражили моју визиткарту . Извукао ме Кец , рекавши да скупа радимо и да сви контакти могу ићи преко њега .