Ако мене питате ово више није снег , него елементарна непогода .
Једна бака коју затекох испред куће ми , кад јој приђох са упитником , штапом на који се у ходу ослањала показала који јој је број куће . Додала је и да била једна пре мене да све пописује и да је мени много боље да ако сам паметна нађем посао , него да овако губим своје време пешачећи по овом кијамету . Није ме она ни могла видети кад сам паркирала ауто , јер је од тог чина до доласка у њено двориште прошло доста времена . Толико о приступачности брдско-планинских терена .
Ја јој рекох да ми је ово посао , а она то прокоментариса речима :
- Јашта је . Још ћу ти и поверовати . Паметни се не ломе по терену по оваквом невремену него ако раде , раде по канцеларијама .
Кад сам је питала са ким живи , одговорила ми је са свекром . Пошто сам ипак успела да је убедим да би можда он желео да одговори на нека питања из упитника , упознала сам и тог њеног свекра , који је запарво био њен муж . Бејаше то неки много скроман и љубазан човек . Он ми је стрпиљиво давао одговоре на сва моја питања из упитника али и из оног другог анкетног формулара . И улепшао ми је дан . Толико о љубaзности домаћина .
Е , да .... Само недељу дана касније уђох и ја у канцеларију . Додуше , месну и то привремено али канцеларија је канцеларија , макар и имала грејање само на термоакумулациону пећ која , гле чуда , и не ради и макар њени кључеви и не били у мојим рукама због неких у њој остављених поверљивих докумената . На зиду те канцеларије био је изричит знак за забрањено пушење а то исто је и писало , а мени је било мало тешко да дишем , па сам с времена на време излазила да се докопам оног планинског кисеоника уместо ту присутног угњенмоноксида . Тако је то кад се ради повремено и привремено .
Ако мене питате ово више није снег , него елементарна непогода .
Једна бака коју затекох испред куће ми , кад јој приђох са упитником , штапом на који се у ходу ослањала показала који јој је број куће . Додала је и да била једна пре мене да све пописује и да је мени много боље да ако сам паметна нађем посао , него да овако губим своје време пешачећи по овом кијамету . Није ме она ни могла видети кад сам паркирала ауто , јер је од тог чина до доласка у њено двориште прошло доста времена . Толико о приступачности брдско-планинских терена .
Ја јој рекох да ми је ово посао , а она то прокоментариса речима :
- Јашта је . Још ћу ти и поверовати . Паметни се не ломе по терену по оваквом невремену него ако раде , раде по канцеларијама .
Кад сам је питала са ким живи , одговорила ми је са свекром . Пошто сам ипак успела да је убедим да би можда он желео да одговори на нека питања из упитника , упознала сам и тог њеног свекра , који је запарво био њен муж . Бејаше то неки много скроман и љубазан човек . Он ми је стрпиљиво давао одговоре на сва моја питања из упитника али и из оног другог анкетног формулара . И улепшао ми је дан . Толико о љубaзности домаћина .
Е , да .... Само недељу дана касније уђох и ја у канцеларију . Додуше , месну и то привремено али канцеларија је канцеларија , макар и имала грејање само на термоакумулациону пећ која , гле чуда , и не ради и макар њени кључеви и не били у мојим рукама због неких у њој остављених поверљивих докумената . На зиду те канцеларије био је изричит знак за забрањено пушење а то исто је и писало , а мени је било мало тешко да дишем , па сам с времена на време излазила да се докопам оног планинског кисеоника уместо ту присутног угњенмоноксида . Тако је то кад се ради повремено и привремено .