Лавица сам гадна к ’ о скупштина гладна , кад искезим зубе сви ме редом – љубе ! Хе-хе-хе-хе-хе !
Али цара Лава баш не боли глава , у хладу безбрижно хрче , царски спава ... А кад се пробуди – гладном , пуном беса – поданик ће , уз смех леден , дати меса на гозби смехотреса .
И онда ће цар Лав поданике своје замолити лавовски да га се не боје , од милине силне животињке све ће наклон учинити цару к ’ о од среће . Срећна ли смеха !?
Задрхтаће сваки мишић њина тела од драгости што су – понизнога чела ... Преживели причаће о слављу до небеса : – Смех нам се следио на пиру смехотреса ! Царска ли смеха ! Ха-ха-ха-ха-ха ! .