ДНЕВНИКЕ ЈЕДНЕ МАЧКЕ
Драги моји рођаци и пријатељи ,
Природа је нешто против чега је узалудно борити се . Људи то никако да схвате . Као код сваке мачке , тако и код мене предвече долази до повећане хиперактивности и жеље за игром . Људи који нас посматрају , анализирају ( кад већ немају паметнија посла ) то називају вечерњим лудилом . Замислите молим вас , лудилом ! Обзиром на то како се неке од тих „ разумних животиња “ понашају , ми мачке смо „ мале маце “ у поређењу са њима . Ја , искрено , волим да изађем и да се забавим ( да не кажем излудујем ) мада то све ређе чиним и не само због тога што је дошла зима и што су врата све чешће затворена , већ што је иза тих врата права дивљина . Да се разумемо , није да је мени тешко да изађем на крај са дивљацима . Где смо другде живели , него у дивљини , док нас „ господа “ нису припитомила . Пустимо их да бар мисле да јесу . Да се вратим припитомљавању ... Ја сам већ годинама у једном , те истом , дому . Далеко од тога да се жалим . Удобно ми је , хране има прегршт и јеловник је баш по мом укусу . На апарате сам се већ навикла . Накострешшшим се једино на ону кутију са сликама , па сам укућане навикла да та кутија не ради док сам ја у соби . Топло ми је ... прррр ... и срећна сам ... Ми мачке смо такве . Умемо да осетимо да ли нас одређени људи воле или не и у природи нам је такође да ништа , ама баш ништа , не радимо по том питању . И не слажем се кад нас неко због тога назива незахвалним . Истина је да не трошимо много речи , али ... Они који нас разумеју , воле нас , а волимо и ми њих ... мјау . Приметила сам да су људи различити . Јесу . Наилазила сам на свакојаке . Неки су људи , неки луди , а неки нељуди . Искрено , одустала сам од дубље анализе , јер се бојим да се може догодити да и међу овим малобројним људима пронађем нељуде ..., а кажу то је цивилизација ... Цивилизација , канализација ...