11 | Page 50

Забоја ( свађалица , склон боју ), користећи се притом и вокалним „ л “ – које је реткост у српском језику . Дакле , у првом случају , када су у питању лична имена , Његош просто обрће редослед слова у речи , док у другом случају , када даје епитете , он пре инверзије прво спаја две речи .

П . П . ЊЕГОШ

ЛУЧА МИКРОКОЗМА

И један од највећих српских песника , П . П . Његош ( 1813-1851 ) окушао се са палиндромима када је у претпоследњој и последњој строфи четврте песме „ Луче микрокозме “ именовао три Сатанине слуге , Наполеона , Цезара и ( Алекса ) ндра Великог именима Ноелопан , Разец и Аскела . Ово певање открива Сатанине амбиције о успостављању власти на небу , али и на земљи , где су му главни помоћници ова тројица војсковођа .

Нимало случајно , њихова имена он наводи наопако и , користећи ананим , односно дволични палиндромни израз ( versus Diabolicus ), супротставља божјем уређеном свету потпуно супротан , као у огледалу контрастан Сатанин свет хаоса , нереда и анархије . Карактеришући даље духове поднебесја он им , опет палиндромима , додељује епитете зла и пакла : Алззенк - кнез зла ; Илзхуд - дух зли ; Алзавалг - глава зла ; Обенизрем - м / е / рзи небо и Ајобаз -

„ Сатанини злоумишљеници иду к њему с општег договора : Алззенк , Илзхуд и Алзавалг горди , Обенизрем и Јаобаз злобни , зломе цару тешку круну дају , с којом круне своју погибију општом вољом изгубљене војске .―

„ Ево Адам , ево Ноелопан , ево Разец и ево Аскела : од њихова несретњега лика отпадника неба поздрављају , куну му се бит дружина вјерна , само своју ријеч да одржи – да их круни самодржавијем по над једним , ка је река , миром .―

П . П . ЊЕГОШ „ ЛУЧА МИКРОКОЗМА ―