Уколико добијем потписан пристанак оба родитеља да не морам да перем зубе , да ми је дозвољено да се чешљам само недељом , да једем слаткише док ме не заболи стомак , да могу да играм игрице на најновијем „ Сонију “ до пола ноћи и да не морам да учим математику , природу и друштво , да могу да учим само физичко , ликовно и мало српског , и ... и физичко . Е када то прихвате ја долазим . А , не овако . Ето пролазе дани , ја све више и више упадам у проблеме , а и у барице . Када пада киша ја волим да газим по барицама , али после обавезно добијем батине , не само од тате , већ и од маме , а уколико се ту нађу и баба и деда , е онда ми се не пише добро . Кажу да ћу се разболети ако су ми мокре чарапе , ајте молим вас , то је лаж ! Али ја имам и за то решење . Скинем чарапе , па су ми онда мокре ноге , али не и чарапе . Али како год да окренем ја добијем батине . Једног дана сам решио да пишем писмо „ Уницефу “ да ме заштите од ових мојих . А , оно гласи овако : „ Драги моји , ви што волите децу . Молим вас да ми помогнете , ови моји ме грде када се у кухињи играм летећих тањира па мами полупам сво посуће . Помозите ми да им докажем да ванземаљци постоје . Затим , помозите ми молим вас да свом старијем брату докажем да ако затрпа своје часописе о аутомобилима у земљу да ће за шест месеци изнићи прави ауто у дворишту . Тако сам читао у природи и друштву . Е да , да не заборавим . Идите до моје учитељице и реците јој да деца не воле математику и да нам више то не предаје . И још једна молба , чуо сам да ви можете све . Молим вас да ми набавите најновију фигурицу нинџа корњача , али не ону код Кинеза . Када смо већ код Кинеза , молио бих вас да ми пошаљете и макету кинеског зида , по могућству у природној величини . Унапред захвалан и нестрпљив ваш Јова “. Ето тако гласи моје писмо . И дан данас чекам одговор . Мислим да је писмо негде залутало . Прошле су и те године , кренуо сам у пети разред и одмах се заљубио у другарицу са киком на глави . Звали су је Кика . И ја сам је тако звао и љубав јој изјављивао вукући је за кику . А , она ми је одговарала , јурњавом по школском дворишту и шамарима . Их , шта ти је љубав . Али једног дана , Кика је јурила Радишу по дворишту . Много сам био тужан , а ко је за то крив ? Па родитељи , ко други . Дошло је и време војске , е ту сам много пропатио . Прво смо примили неколико вакцина и то оних коњских . Јој што то боли , људи моји . Е онда су ме ошишали на нуларицу . Ошишали су моју дугу косу . А , како сам само лепо изгледао у тој коси . Идем тако улицом , а она ми упадне у очи , па не видим ништа , па се закуцам у бандеру . Ех кад се само сетим . И остадох ја без косе , ко је за то крив ? Одговор сте ваљда сви научили ?! Преживех и војску некако и она мене , дошло време да се женим .