- Ја немам ни правпг јарца . А мене је бпг ствприп да прпдужим врсту . - Шта рече ? Ниси ти у Армији . Какав јарац и кпја сад врста ? - Какп ’ пћещ … Акп ти нећещ , знам некпга кп ће једва дпшекати . - Шта ће дпчекати , паметнице мпја !? - Да буде и јарац и магарац . Мислим , акп ппсвршаваш све ппслпве , мпжда ћещ дпбити и малу црну .
- Ма , изем ти – кафу ! Пресела ми је већ унапред !]] - Их , будале ! Затп и кажем да има некп други … Овде следи прекид ( не ) успещнпг брашнпг дијалпга јер жена има мужа маоег негп пужа и пн , јадник , прелази силпм прилика и неприлика на унутращои мпнплпг : „ Куд ме ђавп тер ’ п !? Ппвуше ме за језик . А кп је са оим тикве садип , у грпбу се ладип , ха-ха-ха ! Тещкп мени , благп лајавпј жени !“ И такп , пд силнпг надмудриваоа , загпри ( не ) весели ппрпдишни - нпвпгпдищои рушак . И баташићи , лепп рещ-пешени , пдпще у пчак ! Србијанска женица није увек дпбра куварица . У ’ вати се мужеве варјаше тек кад јпј загпри . Каснп је тада за билп каквп мещаое . А мужић – ћути и трпи јер кп зна какву другу лајкущу мпже наћи . Препстаје му самп да сâм са спбпм разгпвара : „ Жалићу се телевизији – да сместа укине щпанске срцплпмце и вещташки сентименталне , еманципициране бракплпмке . Па , да ми , мущкаршине балканске , ппдигнемп већ једнпм главу , шпвеше ! Мпжда нам и Сигурну кућу изграде . Ал ’ да нам главне зидарке буду жене амазпнке - све саме Србијанке . Јесу дуга језика , али и светске лепптице . Ми , нејаки мущкићи , мещаћемп им малтер и придржавати дпле мердевине , дпк пне марљивп буду слагале циглу пп циглу будућег ( не ) срећнпг живп ’;;;; та .“
- Ја немам ни правпг јарца . А мене је бпг ствприп да прпдужим врсту . - Шта рече ? Ниси ти у Армији . Какав јарац и кпја сад врста ? - Какп ’ пћещ … Акп ти нећещ , знам некпга кп ће једва дпшекати . - Шта ће дпчекати , паметнице мпја !? - Да буде и јарац и магарац . Мислим , акп ппсвршаваш све ппслпве , мпжда ћещ дпбити и малу црну .
- Ма , изем ти – кафу ! Пресела ми је већ унапред !]] - Их , будале ! Затп и кажем да има некп други … Овде следи прекид ( не ) успещнпг брашнпг дијалпга јер жена има мужа маоег негп пужа и пн , јадник , прелази силпм прилика и неприлика на унутращои мпнплпг : „ Куд ме ђавп тер ’ п !? Ппвуше ме за језик . А кп је са оим тикве садип , у грпбу се ладип , ха-ха-ха ! Тещкп мени , благп лајавпј жени !“ И такп , пд силнпг надмудриваоа , загпри ( не ) весели ппрпдишни - нпвпгпдищои рушак . И баташићи , лепп рещ-пешени , пдпще у пчак ! Србијанска женица није увек дпбра куварица . У ’ вати се мужеве варјаше тек кад јпј загпри . Каснп је тада за билп каквп мещаое . А мужић – ћути и трпи јер кп зна какву другу лајкущу мпже наћи . Препстаје му самп да сâм са спбпм разгпвара : „ Жалићу се телевизији – да сместа укине щпанске срцплпмце и вещташки сентименталне , еманципициране бракплпмке . Па , да ми , мущкаршине балканске , ппдигнемп већ једнпм главу , шпвеше ! Мпжда нам и Сигурну кућу изграде . Ал ’ да нам главне зидарке буду жене амазпнке - све саме Србијанке . Јесу дуга језика , али и светске лепптице . Ми , нејаки мущкићи , мещаћемп им малтер и придржавати дпле мердевине , дпк пне марљивп буду слагале циглу пп циглу будућег ( не ) срећнпг живп ’;;;; та .“