ПРИЧАЈ СРПСКИ ....
а се разумемо , ја нисам ксеноглософоб . Напротив . Ја волим стране језике ....
Течно говорим матерњи , толико течно да сам у стању да бујицу речи саспем на оног ко ме избаци из такта . Такође одлично пишем , мада сам се мануо тога , јер сам схватио да је данас много боље онима који памте , а не записују . Што се читања тиче , ту ми нема равног . Ја толико брзо читам , чак и између редова , да сам својевремено због тога и наилазио на непријатности у колективу . Ваљда нису могли да ме читају тако добро , као што сам ја њих .
Међутим , оно што ме последњих година збуњује јесте чињеница да се код нас , све више страних језика употребљава , а да се матерњим само злоупотребљава . Добро , познато је да се језици најбоље уче док сте дете , тако да тај прилив страних речи и израза и не може , у толикој мери , да утиче на нас који смо проговорили одавно . Ствар је мало компликованија кад су деца у питању . Деца јадна , ни крива ни дужна , кад мало одрасту неће знати ( или смети ) да кажу где живе и одакле су . Наиме , нису она нимало крива , што чим се роде уместо речи пелена , чују pampers . Њихови родитељи би барем требало да знају да докле год је језик жив , жива ће бити држава и њено име . Што се имена тиче , сигуран сам да ће неки од вас рећи да то за ову нашу земљу и није толико необично , јер се име наше државе само у последњем веку променило више пута . Али шта ће та иста деца кад , за коју годину , дођу у ситуацију да оне који не знају ни да ли Србија постоји , а камоли где се налази , треба да поставе на своје место . Којим ће језиком тада говорити ? Питам ја вас , господо .