ШТО СЕ МОРА ...
еровали , или не , ускоро ћу морати да распишем изборе – саопштио је владар својој дворској свити .
Избори , пу , пу , пу ... Не померио се с места ! – отео се усклик његовој верној ( бар је он тако мислио ) супрузи . И не мислим , жено моја , да се померам из ове столице . Законитост историјског развитка нам је одредила да водимо ову земљу , а избори су прилика народу да покаже колико нас воли . Кад пре избори ? – зачудио се главни тајни саветник – па од прошлих избора није прошло ни 12 година . Тако је , тако је – смиреним гласом објаснио је владар – али устав нас обавезује да понекад буду и избори , мада је то чисто губљење времена и омета нас да радимо за добробит нашег драгог народа . Суверен је пљеснуо рукама и сви окупљени у свечаној сали за састанке напрегли су пажњу и начулили су уши . Да бисмо имали фер и демократске изборе потребно је испунити одређене услове . А то су – показао је подигнути палац на десној испруженој руци - да ми контролишемо све медије у држави . Затим , да шефови опозиције буду затворени . Под три , да опозиционе странке нико не сме да финансира и , на крају , али не најмање важно , да само ми бројимо гласове . То је и превише демократски – сматрао је министар унутрашњих недела – прошли пут су тадашњи опозициони лидери били на далеко мирнијим местима . Бог да им душу ... Мој саветник за мишљење поданика никада ме није изневерио – владар је показао на једног ћелавог човека од шездесет година – сада ће да предложи како да добијем и ове изборе . Пошто је захвалио на похвали , ћелави је прозуклим баритоном подсетио : Наша служба у сваком тренутку зна шта народ мисли , ко му се свиђа и кога подржава . Када смо утврдили да је у држави најпопуларнија војска , ми смо нашем владару предложили да се прогласи за генералисимуса , што је он и учинио . То нам је омогућило један леп период стабилности . Када смо касније дошли до сазнања да људи имају поверење у образовни систем , вођа се прихватио функције ректора свих универзитета и онда је и власт добила на угледу . Нешто касније утврдили смо да народ цени научнике , па се владар прихватио звања почасног председника Академије наука . Добро , то знамо – изгубио је владар стрпљење – како сада стоје ствари пред ове одсудне изборе ? Хм , хм ... – ћелави се накашљао – по свим нашим анкетама , извештајима шпијуна , прислушкиваним разговорима , прочитаној електронској пошти , народ више не верује никоме ... Додуше – покушао је да се исправи - није изгубио веру баш у све ... Верује једино Богу ! Па , кад се мора – владар ће самоуверено – прихватићу и ту најтежу улогу .