ЂУРА ШЕФЕР СРЕМАЦ
ЈА – ПОЛИТИЧКИ „ ТЕЛЕГОВОРНИК “
Т елевизија је моћна ствар , а права играчка , пријатељу мој . Само је треба на прави начин ( ис ) користити . Нека ми само неко лане како моја политичка величина нема шта да каже . Моје мишљење је на свом месту : ни лево ни десно , увек само право – негде између . И не бој се , кад ти Сремац Пантелија дивани .
Мој деда Софроније старовременски човек беше и вол ’ о је да ми соли памет , бог да му душу прости : „ Ех , унуче моје , џабе ти што носиш главу на раменима к ’ о бундеву ако политичке памети немаш . Повијај се како ветар дува и немаш једа !“
Нисам му баш веров ’ о у почетку каријере . Јест ’ да је мој дека им ’ о само осмољетку и кумровачки политички курс , ал ’ беше тај бистра сељачка глава . Џабе мени мој марксизам и лењинизам на „ факсу “ да не утубих његове бисере мудрости .
Кад се ја лепо попнем за говорницу , прика мој , та сви гледају у мене , па и камерман – одма ’ ме целог зумира . Поправим прво кравату , специјално одабрану за политичке наступе , ону шмекерско-црвену , отпијем гутљај-два „ Књаза Милоша “ ( тек тол ’ ко да испуним уговор за рекламу ) и почнем са говоранцијом .
А питаш ме , пријашко мој , о чему разглабам цели ’ пô сата . Како о чему ? Где ти живиш !? Па , ја диваним прво о себи , мислим , о свом виђењу политичке ситуације . Лепо кренем од мог комшилука и ударим критику о смећу . Накупило се , прика , не ’ ш веровати , десет кола ђубрета ! Још га више има у месној заједници , а на вишем нивоу да и не диваним . Гледам , онако успут , како да боцнем политичке противнике . Јес ’ да прогутам кнедлу ако ме председавајући казни новчано , ал ’ не мари . Све то иде у политичко-партијски стаж . Та , залећи ће за мене , новчано , моја партија , зато јој обезбеђујем дебеле везе на вишем нивоу , посебно кад треба убацити неког тамо „ нашег “ у доброплатежни управни одбор . Значи , исплати ми се , а како – то је моја страначка тајна , имам право личног вета на строго поверљиве информације ( бокте мазо , баш сам ово здраво учено срочио , боље од мог деде Софронија !).
Што се тиче могућих последица због слободног прозивања појединаца са јавне говорнице , да не велим јавне куће такорећи правде , за то немам бриге . Све лепо изгладим доле у мензи . Платим туру пића , па „ десет с луком “ и легне ствар . Ама , то је само политика ! Вражја додуше , ал ’ поштена ! Тако ти ја градим плодну каријеру . И опстајем . Ево , већ трећи мандат . Ускоро ћу и у пензију , боже дај само још коју годиницу овак ’ е демократије , па да ме сунце огреје пензионерско . Ако ми баш нешто занемоћа од органа , скокнућу у иностранство . Нисам ја џабе пожељан политички кадар . Та , лако ћемо у „ инвалиду “. Пара врти ди бургија неће , а- ха-ха !
Сад журим . Чека ме важан теле-интервју . Гледај ме , прика мој , вечерас . Преко цееелог екрана . А и ошиш ’ о сам се за так ’ у прилику . Кажу ми завидљивци – к ’ о да ме теле лизало . Не марим . Није сваком дато да буде „ телеговорник “.