И зашто ? Зар зато што сам био глуп , што сам био пијан , што сам био изазван ? Зар зато што сам рекао што и не мислим ? Зар зато што сам рекао оно што мислим ? Кад се тако свете врапцима , шта ће учинити копцима ? Шта су они ? Осиони лудаци ? Малоумне силеџије ? Звијери ? Ја , црв , ситан и неважан , шта сам могао учинити њима , слоновима ? Какву сам им штету могао нанијети ? Ја сам песница која је ударила у зид . Ја сам ударац који боли оног који удара . Ја сам пијесак под њиховим ногама , птица што занијеми кад кобац надлети шуму , глиста , коју кокош кљуцне , кад изађе из својих подземних ходника . Ја сам мали човјек који је заборавио да је мали . Увриједио сам их што се усуђујем да мислим . Зашто им је била потребна та освета ? Да ме уплаше ? Да мојом казном уплаше друге ? Да ликују над слабим ? Да забране мисао ? Да забране ријеч ? Никаква одговора нисам могао да нађем . Јавио се у мени ужас због те бесмислене суровости . Гдје смо ми ? У каквом то свијету живимо ? Или је можда и ово сан , јер је немогуће да потпуни бесмисао буде стварност ? Али , не ! Сан јео но што се жели , а живот је буђење ... ... Све ће проћи ... ... Али каква је то утјеха ? Проћи ће и радост , проћи ће љубав , , проћи ће и живот . Зар је нада у томе да све прође ? Па ипак проћи ће и ово ... и овај срам , и ова запрепаштеност , и ова мука због које бих пристао да умрем без уздаха . ... Заборави оно што знаш . Заборавићу и ја , ако могнем . А , можда ћу настојати да не заборавим . Нећу уништити свој живот зато што постоје дивље звијери . Понизили су ме туђом руком , они за све имају извршиоце , вјечне слуге , без савјести и без разума , какви су и сами , друкчији само по томе што имају моћ пресуђивања и власт над људима , мада никад нећу схватити како и одакле . Сви им се подсмијевају , сви их презиру , а сви их се боје .... И ја их презирем , и ја их се бојим . Понизили су ме , испљували , упрљали , али ме неће оборити . Они су из туђе , непријатељске земље , и сам сам крив што смо се срели . Језика међу нама заједничког нема , живота заједничког нема . Ја , луди врабац , пошао сам јастребу у походе . Једва сам извукао живу главу . Било , и неће више . Грешка је сувише велика да бих је поновио . А , ако у мени остане мржња , због ове садашње муке у души , они ће бити криви .