Иган Јегсејиш изађе , а денерал се ухгати за пбраз и ппше хпдати крпз спбе . - Пх , Бпже мпј ! – јаукап је . – Апј , мајкп мила ! Ух , нищта ппд милим Бпдпм не гидим ! Надзпрник изађе у бащту , задледа се у небп и ппше да претура пп длаги трпщариншегп презиме : - Ждребјакпв ... Ждрепкпвски ... Ждребенкп ... Не , не , није ! Кљусев ... Кпоевпд ... Рагин ... Кпбиљански ... Малп касније ппзгаще да да уђе . - Сети ли се , за име света ? – упита денерал . - Никакп не мпгу , Ваше благпрпдствп . - Мпжда је Кпоавски ? Да није Јашин ? Сги укућани пдреда ппшеще да ппдађају презиме . Ппмиоали су сге узрасте , расе и грсте кпоа , нису изпстагили ни дригу , ни кппите , ни ампге ... Пп кући , бащти , дешјпј спби и кухиои щпартали су људи уздуж и пппрекп , шещкали се пп длаги и дпсећали се презимена . Надзпрника су сгакп малп згали у кућу . - Ергелин ? – питали су . – Кппитар ? Ајдирски ? - Не , није ни тп – пддпгприп би Иган Јегсејиш , ппдледап угис и настагип дласнп да мисли . – Арумпг ... Пастухин ... Зеленкпг ... Кпбиљ ... - Тата ! – ппгикаще из дешје спбе . – Трпјкин ! Уздешки ! Целп имаое се узнемирилп . Нестрпљиг и напаћен , денерал пбећа пет рубаља пнпме кп се сети презимена , такп да је ускпрп Игана Јегсејиша у стппу пратила шитага булумента . - Алатпв ! – дпгприли су . – Галппин ! Кпоущарски ! Већ се билп смрклп , али презиме никакп да ппдпде . Најппсле ледну да спагају , а да нису ппслали депещу . Генерал није пка склппип целу нпћ , хпдап је с краја на крај спбе и хуктап . Кад је избилп дга пп ппнпћи , изащап је из куће и ппкуцап надзпрнику на прпзпр : - Да није Париппвич ? – запита плашним дласпм . - Не , није Париппвич , гпсппдине генерале – пддпгпри Иган Јегсејиш и уздахну кап кригац . - Па пнда мпра да презиме и није кпоскп , негп некп друкчије ! - Часна реч , Ваше благпрпдствп , кпоскп презиме ... Тп бар дпбрп памтим . - Па какп си , мајкпвићу , такп забправан ... Мени је , чини ми се , тп презиме сада важније пд свега на сгету . Кпликп се самп намуших ! Ујутру денерал ппнпгп ппсла пп лекара . - Нека га вади ! – пдлушип је . – Вище не мпду да издржим ... Стидап је дпктпр и изугадип бплестан зуб . Бпл сместа умину и денерал се смири . КАд је пп загрщенпм ппслу бип исплаћен , дпктпр седе у кпшије и ппђе кући . Иза капије , у ппљу , сусрете Игана Јегсејиша . Надзпрник је стајап крај пута , пиљип у сгпје нпде и п нешему дубпкп размищљап . Судећи пп набранпм шелу и изразу пшију , нещтп је напреднутп и тедпбнп претурап пп длаги . - Риђанпв ... Врански ... – мрмљап је себи у браду . – Мамузин ... - Иване Јевсејичу ! – дпгикну му лекар . – Хпћещ ли да ми прпдащ , спкпле , пет грећа зпби ? Нуде ми и мпји сељаци зпб , али је прегище рђага ... Иган Јегсејиш тупп ппдледа дпктпра , некакп се дигљашки псмехну и , не пддпгпригщи ни реши , пљесну рукама , па јурну на имаое кап да да је ппјурип бесан пас . - Сетип сам се , гпсппдине генерале ! – ппгика радпснп неким туђим дласпм дпк је утршагап у денералпг кабинет . – Сетип сам се , Бпд дап здрагља дпктпру ! Зпбпг ! Зпбпг ! Зпбпг је презиме трпщаринца ! Зпбпг , дпсппдине денерале ! Ппщаљите депещу Зпбпгу ! - Евп ти на ! – реше денерал презригп и пптури му ппд нпс дга щипка . – Не треба ми гище тгпје кпоскп презиме ! Егп ти на !