Јулија: Не бих волела да те спазе.
Ромео: Ако ме не волиш, нек' ме нађу. Боље да ме убију него да живим без твоје љубави.
Јулија: Ко ти је овамо показао пут?
Ромео: Љубав: она ме је подстакла да трагам. Дала ми је савет, а ја очи њој.
Јулија: Добро је да је ноћ, да не видиш како сам поцрвенела због овог што сам ти рекла. Искрено реци да ли ме волиш? Ја сам исувише заљубљена и искрена.
Ромео: Кунем се.
Јулија: Немој да се кунеш. Наша веридба је непромишљена, брза. Као муња. Лаку ноћ љубави!
Ромео: О, остављаш ме незадовољеног!
Јулија: Шта би те задовољило?
Ромео: Твој завет нашој љубави!
Јулија: Ја сам га дала пре него што си га тражио.
Ромео: Јеси ли се покајала?
Јулија: Опет бих завет нашој љубави дала. Што више љубави дајем она је већа. Чујем неки шум. Љубави, збогом.
(дадиља зове изнутра)
Сад ћу дадо.
Мили чекај ме, брзо се враћам!
(Јулија одлази унутра)
3