Живот је један. Од њега треба узети максимум, искористити сваки његов тренутак. И да човек живи хиљаде година, оне би прошле као трен, јер године су ту да дођу и прођу, а човек треба да проживи најбоље и најсаджајније што може, како се једног дана не би кајао и жалио за пропуштеним приликама.
Човек треба да цени мале ствари и да ужива у њима, али истовремено мора увек да стреми ка нечем вишем. Не неуспехе не треба гледати као на поразе, већ као на шансу да научимо нешто ново и да исту грешку не поновимо у будућности.
Грешке се дешавају и нема непогрешивог човека. Али, свака грешка има свој разлог, који треба пронаћи и отклонити га. Када човеку иде добро, тада је склон да себе идеализује, да машта и креира своје илузије. То је врста одбрамбеног механизма, начин за бег од стварности, од ствари које нас чине несрећним и руше нам самопоуздање. Можда је то добро за људску психу, као један вид менталне терапије, јер прави животни изазови тек предстоје.
Успони и падови смењују се на нашем животном путу попут дана и ноћи, или годишњих доба. Свако добро има своју супротност, као и што свако зло има неку добру страну. То је вечити закон живљења. Људи се труде да од живота узму оно најбоље. За срећу су потребна одрицања и жртве. Што су одлуке теже и жртвовања већа, то је слађи коначни успех, који некада мора доћи.
Живот делим на нераскидиве целине. Прва је прошлост, коју треба оставити тамо где је и само понекад је се сетити, кроз лепе моменте и освртај на грешке – не да бисмо се кајали, већ да бисмо стекли наук. Друга је садашњост, коју треба да живимо и да користимо сваки њен тренутак, јер време не можемо да вратимо. Од ње зависи трећи елеменат нашег живота: будућност.
Живите живот пуним плућима! Посветите се себи, али и другима. Радујте се, али обрадујте и друге! Волите, али потрудите се да и сами будете вољени. Оставите свој траг, свој печат, јер то је живот. Ја бирам да тако живим. А ви ?
Душан Тодоровић III6